Kao turista u Užicu, ako dođete vikendom ili radnim danima posle 15 časova, praktično ne možete ništa, jer nikakve ponude za vas nema. Turističko informativni centar Užice ne radi, ne rade ni ustanove kulture sa pridruženim postavkama: Narodni muzej, Galerija, Jokanovića kuća, Hidrocentrala na Đetinji, prva posle Nijagare sa sistemom dvofazne struje, jedna oda Tesli, simbol cilizacije i magnet za turiste, jer im je isteklo radno vreme ili su trajno zatvoreni za obilaske.
Ista sutuacija je sa delimično obnovljenim Starim gradom, čija je “restauracija” od strane lokalne samouprave obavljena, bez ikakvih konsulatcija sa nadležnim instutucijama, što je samo po sebi skandalozno. Na obnovljenoj kuli je postavljena zastava i to je to, okolo su ostale ruševine i nema pristupa jer se još licitara oko uvođenja ulaznica ili otvaranja “prigodnog“ ugostitetljskog objekta.
Novo “Neolitsko naselje” jedinstveni Arheološki park, StaPark do koga treba doći kroz Kanjon reke Đetinje je 6 kilometara udaljen od Užica i još uvek nema organizovanih tura, tj. grupu ili pojedince treba na neki način odvesti do lokacije.
Ostaju vam Mokra Gora ili Tara, odakle se u užički gradski budžet sliva 75 odsto ukupne takse od turizma ali do ova dva bisera srpske turističke ponude, koji spadaju pod nadležnost lokalne samouprave i nalaze se na teritoriji Grada Užica, ne postoji autobuska linija, što je samo po sebi za rubriku “Verovali ili ne”.
Ako se pitate šta su sve ove godine radile za turizam odgovorne nadležne institucije Grada Užica odgovor je isključivo Zlakusa, Potpećka pećina i Etno kuća Terzica avlija, tj. rodno mesto večitog gradskog odbornika i zamenika niza predsednika opština, Vidoja Drndarevića istaknutog člana lokalnog SPS-a. Vlasnik Etno kuće Terzića avlija se takođe, gle čuda preziva Drndarević i svi kapaciteti su bili upregnuti samo u tom pravcu.
Zato pitamo lokalnu samoupravu pošto je gospodin Drndarević otišao konačno u penziju, da li sada mogu da dođu na red Tara i Mokra gora i da li može da se uvede neki sistem upravljanja posetiocima u samom gradu, a da u njega budu uključene i ustanove kulture sa pripadajućim postavkama ili moramo da čekamo još par decenija i punimo budžet Opštine Čajetina.
Ako se pitate zašto Opština Čajetina, odgovor je jednostavan, pored brojnih smeštajnih kapaciteta i svoje ponude, nude svakodnevne organizovane obilaske i Tare i Mokre Gore, a planiraju i uvođenje redovne autobuske linije koja bi pokrivala i usputna sela sa razvijenim etno turizmom Kremna i Šljivovicu. Pitanje je dana kada će ove MZ tražiti da pripadnu i teritorijalno Opštini Čajetina koja ima šta da im ponudi, za razliku od Užica koje im ne nudi ništa, a uzima sve.
Zato je vama kao turisti tokom obilaska Užica, ostavljena kao jedina sigurna i proverena mogućnost šetnja gradskom Plažom, gde možete da uživate u mirisu fekalne vode ili komplet lepinja, sve ostalo zbog nečeg već ne možete.
