Energetska tranzicija zahteva inovativne tehnologije, velika ulaganja, strateško planiranje i širok spektar novih stručnjaka, navela je docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Jelena Stojković Terzić, istakavši da Srbija mora da ulaže u obrazovanje stručnjaka koji su ključni za sprovođenje tranzicije.
“Srbija se suočava sa deficitom kvalifikovanih stručnjaka koji su neophodni za instalaciju, održavanje i upravljanje novim elektroenergetskim sistemima. Ovo uključuje inženjere, tehničare, projektante i mnoge druge netehničke profile”, navela je Stojković Terzić u autorskom tekstu za portal Klima101.
Stojković Terzić je naglasila da je ljudski resurs jako bitan jer je teško realizovati ambiciozne ciljeve bez dovoljno stručnjaka, pri čemu je velika odgovornost na obrazovnim institucijama koje moraju da se reformišu i unaprede da bi mogle da isporuče i obrazuju stručnjake koji će biti nosioci energetske tranzicije.
“Potrebne su investicije u obrazovanje i obuku stručnjaka. Bez njih, sva tehnologija i infrastruktura je beskorisna. Zamislite da imate najmoderniji avion, ali bez pilota – potpuno beskorisno! Naši inženjeri, tehničari i naučnici su ključni za sprovođenje ove tranzicije”, istakla je Stojković Terzić.
Ona je dodala da je bez adekvatnog obrazovanja, obuke i zadržavanja ovih stručnjaka u zemlji, teško zamisliti uspešnu realizaciju ambicioznih planova.
“Investicije u ljudske resurse su jednako važne kao i one u tehnologiju i infrastrukturu, jer su upravo stručnjaci ti koji će voditi i sprovesti ovu tranziciju”, navela je Stojković Terzić.
Ona je kazalada Elektrotehnički fakultet u Beogradu vodi projekat Sanrajz (Sunrise – Setting Up green eNergy Research In SErbia) koji igra ključnu ulogu u izgradnji domaće stručnosti i kapaciteta, što je presudno za održivu energetsku budućnost.
Projekat, vredan više od 1,4 miliona evra, deo je inicijative Horizon Europe i osmišljen je da unapredi istraživačke kapacitete Srbije u oblasti energetske tranzicije.
Ciljevi projekta obuhvataju razvoj nove laboratorije, obuku stručnjaka i promociju inovacija u energetskom sektoru, u saradnji sa prestižnim partnerima poput Tehničkog univerziteta u Delftu u Holandiji, Univerziteta u Sevilji i Univerziteta Baskije u Španiji.
“Projekat pomaže da Srbija dobije kvalifikovane stručnjake koji mogu da vode i implementiraju projekte obnovljivih izvora energije. Takođe, uključivanje u globalne istraživačke mreže i saradnja sa međunarodnim partnerima pomaže Srbiji da ostane konkurentna na globalnom tržištu energetike”, istakla je Stojković Terzić.
Prema njenim rečima, energetska tranzicija nije samo tehnološki izazov, već je i finansijski, pravni, politički i društveni.
Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) za 2023. godinu, Srbija trenutno ima 137 megavati instalisanog kapaciteta u solarnim elektranama, 511 MW kapaciteta u vetroelektranama i oko 3.150 MW kapaciteta iz ostalih obnovljivih izvora energije, od čega većinu čine hidroelektrane.
Stojković Terzić navodi da su u pitanju skromni kapaciteti za obnovljive izvore energije u poređenju sa našim susedima i vodećim evropskim zemljama, navodeći kao primer Hrvatsku, koja ima više 460 MW, dok Nemačka prednjači sa 81 GW.
Međutim, iako sadašnji kapaciteti deluju skromno, Srbija ima ambiciozne ciljeve, koji su sadržani u Nacionalnom integrisanom energetskom i klimatskom planu (INEKP), koji je Vlada Srbije danas usvojila.
Kako se navodi u INEKP-u, Srbija bi do 2050. godine, odnosno za samo 25 godina, trebalo da više od 100 puta poveća svoje solarne kapacitete, a oko 15 puta kapacitete vetra (16,7 GW solara i 8 GW vetra).
Mada je postizanje cilja napuštanja uglja do 2050. godine ambiciozan, to je takođe i dostižan cilj, ocenila Stojković Terzić, dodajući da on ne podrazumeva samo instalaciju ogromnog broja solarnih panela i vetroelektrana.
“Što se tiče tehnologije, naša energetska infrastruktura podseća na stari telefon – još uvek obavlja osnovnu funkciju, ali je daleko od moderne efikasnosti i dodatnih mogućnosti. Ako želimo da Srbija ozbiljno pređe na obnovljive izvore energije, moramo unaprediti mrežu i uvesti inovativne tehnologije koje omogućavaju siguran i stabilan rad sistema. Tako da su tehnološki izazovi svakako značajni”, ocenila je Stojković Terzić.
Drugi izazov su finansije, navodi Stojković Terzić i dodaje da, iako su cene tehnologije drastično opale (troškovi solarnih fotonaponskih sistema pali su za 90 odsto u poslednjoj deceniji, troškovi kopnenih vetroturbina za 70 odsto, a troškovi baterija za više od 90 odsto), početna ulaganja su i dalje značajna.
“Energetska tranzicija košta i glavno je pitanje ko će to da plati”, ukazala je ona.
Pored investicija u nove proizvodne kapacitete, Stojković Terzić navodi da je potrebano ulagati i u sisteme za skladištenje energije koji su ključni za siguran i stabilan rad energetskog sistema, kao i u modernizaciju i digitalizaciju elektroenergetske mreže.
Prema njenim rečima, Srbija ima potencijala za proizvodnju solarne i vetroenergije, ali su joj potrebni detaljno i strateško planiranje i jasno definisani planovi za integraciju ovih izvora energije u elektroenergetski sistem.
“Ovde je politička volja ključna i zato su bitna strateška dokumenta kao što su INEKP i Strategija razvoja energetike. Vlada mora postaviti jasne ciljeve i strategije i kontinuiranu podršku za dugoročne projekte. Pravni okvir mora podržati energetsku tranziciju, pojednostaviti birokratske procese i osigurati zaštitu životne sredine”, kazala je Stojković Terzić.
