Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je danas u Prištini da se strategijama cirkularne ekonomije emisija gasova staklene bašte globalno može smanjiti za 40 odsto i može se otvoriti 700.000 novih radnih mesta samo u Evropskoj uniji do 2030. godine.
–Većina poslovnih subjekata smatra da je jeftinije proizvesti novi proizvod nego reciklirani. Ovi podaci nas neće odmaći od modela linearnog korištenja resursa i u suprotnosti su sa ohrabrujućim podacima, rekla je ona.
RCC je pokrenuo Platformu za zelenu i cirkularnu ekonomiju Zapadnog Balkana, koja se sastoji od predstavnika vlasti, poslovnog sektora, donatora i organizacija civilnog društva, na sastanku na visokom nivou koji se održava danas u Prištini.
–Iako postaje žarište klimatskih promena, naš region često instinktivno pribegava kratkovidom sagledavanju stvari. Tom perspektivnom se, međutim, ne sagledava sva urgentnost i sveprisutnost klimatskih promena niti, na primer, alarmantno niske stope reciklaže ili velike količine komunalnog otpada po glavi stanovnika, rekla je ona.
Istraživanje RCC Balkan Barometar pokazuje da samo 30 odsto vlasnika poslovnih subjekata na Zapadnom Balkanu vidi klimatske promene kao problem za svoje poslovanje, dok 43 odsto smatra da zelena tranzicija neće imati nikakvog uticaja na njih.
Više od trećine poslovnih subjekata nema nikakvih aktivnosti niti inicijativa u pogledu cirkularne ekonomije, a kao razloge navode dodatne troškove, nedostatak veština i stručnosti, nedostatak regulatornog okvira, kao i nedostatak subvencija.
Cilj Platforme, koja će delovati u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan, je da se obnove obaveze na visokom nivou preuzete u okviru ove agende, podstakne postojanje centra za učenje i razmenu znanja o cirkularnoj ekonomiji, te se usklade kanali finansiranja i pokrenu zelena ulaganja, navodi se u saopštenju RCC.
Cirkularna ekonomija je model proizvodnje i potrošnje koji obuhvata deljenje, pozajmljivanje, ponovno korišćenje, popravljanje, obnavljanje i recikliranje postojećih materijala i proizvoda što je duže moguće. Na taj način se produžava vek trajanja proizvoda, a u praksi to podrazumijeva smanjivanje otpada na najmanju moguću meru.
Glavni cilj je da se do 2050. godine postigne karbonska neutralnost i da se izvrši usklađivanje sa ključnim elementima evropskog Zelenog plana.
