Domaćinstva u Srbiji za grejanje troše daleko više energije nego što bi trebalo, a to može biti rešeno unapređenjem energetske efikasnosti, povećanjem udela obnovljivih izvora i razvojem energetskih zajednica, naveo je Boban Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Iako Srbija usvaja i menja zakone u toj oblasti, u njihovom sprovođenju znatno kaska za EU, a državni podsticaji i pomoć nisu dali značajnije efekte, ocenio je Pavlović u autorskom tekstu za portal Klima101.
Pavlović je istakao da je energetska tranzicija u domaćinstvima neophodna zbog veličine potrošnje u ovom sektoru, kao i negativnih efekata koje ima na zagađenje vazduha.
“Kako nam govore naučna saznanja, prosečna potrošnja energije za grejanje po stambenoj jedinici u Srbiji je veća ili se nalazi u istom rangu sa potrošnjom u skandinavskim zemljama – uprkos tome što su skandinavske zemlje, naravno, daleko hladnije“, naveo je Pavlović.
Blizu polovine domaćinstava u Srbiji koristi ogrevno drvno za grejanje, a lokalni sistemi grejanja čine oko 75 odsto ukupnog grejanja. Među njima, najbrojniji su šporeti i peći na čvrsta goriva, koji predstavljaju zastarele tehnologije koje su manje efikasne u poređenju sa modernijim sistemima grejanja i lokalno emituju značajne količine zagađujućih materija u vazduh.
Kada je reč kupcima-proizvođačima električne energije, od više od 2,5 miliona domaćinstava, broj korisnika fotonaponskih panela nešto je veći od 2.000, što je oko 0,1 odsto ukupnog broja domaćinstava.
“Drugim rečima, trenutna slika domaćinstava u pogledu ključnih elemenata uspešne tranzicije svrstava Srbiju na periferiju Evrope“, rekao je Pavlović.
On dodaje da je i u Evropi proces energetske tranzicije u domaćinstvima tek na početku, a da podaci pokazuju da prosečan Evropljanin provodi 90 odsto vremena u zatvorenom prostoru i pri tome troši energiju na grejanje, hlađenje, osvetljenje, rad kućnih i drugih aparata i slično.
U domaćinstvima EU, više od 60 odsto potrošnje energije koristi se za grejanje. Fosilna goriva, pre svega prirodni gas, ali i nafta i ugalj, i dalje imaju ključnu ulogu u grejanju zgrada, čineći oko 42 odsto energije koja se koristi za grejanje u stambenom sektoru.
“Energetska tranzicija u domaćinstvima je posebno izazovna za kreatore politika, jer su domaćinstva izrazito raznolika u veličini, navikama, potrošnji i stavovima. Ova tranzicija je neophodna i bitna zbog veličine potrošnje u ovom sektoru, kao i negativnih efekata koje ima na lokalno zagađenje vazduha i zdravlje lokalne zajednice“, istakao je Pavlović.
On je naveo da je jedan od ključnih elemenata za uspešnu tranziciju u domaćinstvima unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima kroz energetsku obnovu zgrada, zamenu zastarelih sistema grejanja, ali i električnih uređaja u domaćinstvima nakon kraja njihovog životnog veka.
Drugi element je povećanje udela obnovljivih izvora energije u potrošnji domaćinstava, promovisanjem solarnih panela i toplotnih pumpi.
Zatim navodi da je važno stvoriti uslove da domaćinstva samostalno upravljaju svojom potrošnjom energije kroz pametne uređaje i sisteme naplate potrošnje.
Takođe je istakao važnost razvoja i podrške stvaranju energetskih zajednica, koje omogućavaju građanima da se udruže u proizvodnji, distribuciji i potrošnji energije, čime se povećava lokalna energetska autonomija.
Pavlović je ocenio da zakonodavstvo u Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, prepoznaje značaj energetskih politika koje se temelje na okviru regulatornog paketa EU “Čista energija za sve Evropljane”.
“Hronološki gledano, ključni zakoni su usvajani ili su rađene izmene na usaglašavanju od godinu do dve nakon stupanja na snagu njihovih pandana u EU. Ali kada je u pitanju realno stanje – odnosno sprovođenje politika, Srbija kaska znatno više od toga“, ocenio je Pavlović.
Jedan od ključnih problema, prema njegovom mišljenju, nesumnjivo leži u manjoj kupovnoj moći građana u odnosu na EU.
“Ovaj problem je u Srbiji prepoznat i definisani su instrumenti koji su prisutni i u zemljama EU, kao što su podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti, kao i pomoć ugroženim domaćinstvima. Međutim, u praksi to nije postalo široko primenjeno i nije dalo značajnije efekte“, dodao je Pavlović.
On je naveo da trenutno ne postoji nijedan javni pregled efikasnosti i ukupnog učinka postojećih politika podrške domaćinstvima u energetskoj tranziciji u Srbiji.
“Ova analiza bi svakako bila korisna, jer bi pružila uvid u uspešnost instrumenata u podršci domaćinstvima. Takođe, omogućila bi identifikaciju mogućih nedostataka u plasiranju i promovisanju njihovih efekata lokalno na nivou opština“, kazao je Pavlović.
On je ukazao i na problem demografske strukture u Srbiji.
Ruralne oblasti su često naseljene starijim stanovništvom koje nije zainteresovano za investicije čiji se efekti mogu očekivati tek nakon pet do 10 godina. U međuvremenu, urbane sredine postaju sve gušće naseljene, što dovodi do veće potražnje za energijom, kako za grejanje, tako i za hlađenje, čime se stvara pritisak na gradske infrastrukturne sisteme.
“Koncept energetske zajednice može biti jedno od rešenja za ove izazove, omogućavajući lokalnim zajednicama, pre svega u gusto naseljenim sredinama, da se udruže i investiraju u održive energetske projekte koji direktno odgovaraju njihovim potrebama“, istakao je Pavlović.
Međutim, da bi se ovi modeli uspešno implementirali, on navodi da je neophodno smanjiti ili ukloniti prepreke kao što su nepoverenje u nove tehnologije i neinformisanost, revitalizovati koncept kolektivizma i osećaja zajedništva i zajedničkog interesa, kao i vraćanje poverenja u rad lokalnih administracija.
Naučno-istraživački projekat “Inovativni okvir za ubrzanje zelene energetske tranzicije u domaćinstvima” (FF GreEN), u okviru Programa PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije, teži da formuliše i predloži inovativni okvir za vođenje i usmeravanje energetske tranzicije domaćinstava.
“Ovaj okvir integriše proaktivni inženjerski pristup u korišćenju OIE i primenu mera energetske efikasnosti sa participativnim pristupom planiranju lokalnog energetskog razvoja koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane“, rekao je Pavlović.
Predložena metodologija biće testirana u jednoj lokalnoj zajednici (opštini) u Srbiji. U odabranoj opštini biće formirana radna grupa koja će uključivati predstavnike lokalnih vlasti, energetskih i komunalnih kompanija, potrošače energije, nevladine organizacije i druge.
U saradnji sa timom FF GreEN, radna grupa će formulisati i razviti putanje i scenarije željene energetske budućnosti, kao i odgovarajući akcioni plan koji će podržati njihovu realizaciju. Ambicija ovog projekta je da pruži inovativne odgovore na pitanja o međusobnom uticaju domaćinstava u energetskoj tranziciji i kako izabrati optimalne političke instrumente za podršku tranziciji, odnosno one koji će imati veći stepen prihvatanja.
