Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) danas je upozorio da čovečanstvo od sutra živi na kredit na račun prirode jer tada godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekorači sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.
– “To se događa zato što emitujemo više ugljendioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su ekstremni toplotni talasi, nezaustavljivi šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta”, navodi se u saopštenju WWF Adrija.
Global Footprint Network svake godine izračuna Dan ekološkog duga koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu.
– “Dok se 2. avgusta obeležava globalni Dan ekološkog duga, u naš region je zakoračio mnogo ranije. Najpre u Sloveniju 18. aprila, pa u Crnu Goru 17. maja, zatim u Hrvatsku i BiH 29. maja, Severnu Makedoniju 6. jula, Srbiju 8. jula, a u Albaniju će stići 3. novembra. Očigledno, u regionu živimo na kredit i tako oduzimamo prirodu budućim generacijama”, istakao je WWF.
Dodaje se da su resursi koje priroda poklonila ljudima već potrošeni, a ako se to može smatrati napretkom, ove godine je to na globalnom nivou pet dana kasnije u odnosu na prošlu, ali je situacija u regionu ista kao i 2022. godine.
– “Pohvalno je da ne nazadujemo, a sigurno moramo da uložimo mnogo veće napore bilo u pogledu smanjenja dekarbonizacije, bilo u odgovornijem ekonomskom poslovanju, kako bismo u nekom trenutku videli napredak. Želimo da ostvarimo cilj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama IPCCR o smanjenju emisije ugljendioksida za 43 odsto do 2030. na svetu (u poređenju s 2019. godinom), a da bismo to uradili potrebno je da pomerimo Dan ekološkog duga za 19 dana unapred svake godine tokom narednih sedam godina”, istakla je Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.
Svetska organizacija koja se bavi zaštitom prirode je predočila da postoje rešenja za smanjenje ekološkog prekoračenja i jačanje biološke obnove, koja bi mogle da pomere Dan Ekološkog duga značajno.
Platforma Power of Possibility prikazuje brojne tehnologije, strategije vlada, javne politike i najbolje prakse građanskih inicijativa i akademske zajednice. Tako bi povećanje izvora električne energije s niskim učešćem ugljendioksida na svetskom nivou sa sadašnjih 39 odsto na 75 odsto, pomerilo ovaj dan za 26 dana unapred.
Ukoliko bi se za 50 odsto smanjilo bacanje hrane, dobilo bi se 13 dana, a zamenskom planskom sadnjom drveća još dodatnih 2,1 dan.
– “Svetski čelnici moraju da iskoriste svoju političku moć kako bi naglasili da je postojeća ekološka situacija hitna i da tako postave trasu ka održivoj budućnosti. EU je nedavno tesnom većinom izglasala Zakon o obnovi prirode i to je jedan od načina, a sve ovo Srbiju tek čeka kao zemlju kandidata. Iako, logički posmatrano, priroda je priroda i važno je da o njenom očuvanju brinemo nebitno da li jesmo ili nismo članice Evropske unije. To treba svima da bude prioriet, a posebno političarima koji zaštitu prirode treba da uvrste u sve državne politike”, ocenila je Ugarković.
