Imunizacija u svetu tapka u mestu od 2023. godine, i broj nevakcinisane dece sada je globalno dodatnih 2,7 miliona manji nego pre pandemije korona virusa, saopštili su 15. jula Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Fond UN za decu (UNICEF).
Prema procenama te dve organizacije zasnovanim na nacionalnim podacima o vakcinaciji, trend imunizacije dece protiv 14 bolesti ukazuje na potrebu da se ubrzaju napori i osnaže zdravstveni kapaciteti.
Podaci govore da je broj dece koja su primila tri doze vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (Diteper) 2023. godine ostao nepromenjen na 84%. Istovremeno, broj dece koja nisu prmila nijednu dozu vakcine porastao je sa 13,9 miliona 2022, na 14,5 miliona 2023.
Uz to, još 6,5 miliona dece nije završilo ceo ciklus imunizacije i nije primilo sve tri doze, što je neophodno za uspešnu prevenciju bolesti.
Više od polovine nevakcinisane dece živi u 31 zemlji koje karakteriše krhko i nestabilno, oružanim sukobima opterećeno okruženje, i u kojima je otežan pristup osnovnim životnim potrepštinama, hrani i zdravstvenoj zaštiti.
Znak za uzbunu je i ozbiljan zastoj u vakcinaciji protiv potencijalno smrtnosnih malih boginja i trenutno u svetu protiv njih uopšte nije, ili je samo deliično vakcinisano 35 miliona dece.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus ocenio je da su male boginje indikator, “kao kanarinac u rudniku, koji otkriva i pokazuje nedostatke u imunizaciji koji prvo pogađaju one najranjivije”.
Prošle 2023. godine prvu dozu vakcine je primilo 83% dece u svetu, a broj dece koja su primila i treću dozu je blago porastao na 74%, što je daleko manje od 95% koliko je neophodno za kolektivnu imunizaciju i sprečavanje epidamija.
Tokom 2023. godine slučajevi malih boginja, ili morbila, ospica, zabeleženi su u 105 zemalja u svetu u kojima živi približno tri četvrtine sve dece u svetu. U 91 zemlji u kojima je imunizacija uredno sprovededno, nije bilo slučajeva bolesti.
Adhanom Geberejezus je naglasio da je to “rešiv problem”. “Vakcine protiv morbila su jeftine i mogu se davati i na najtežim mestima. SZO je posvećena da sa svojim partnerima radi na tome da pruži podršku zemljama da zatvore taj jaz i što pre zaštite decu koja su najviže izložena riziku”.
Stručnjakinja SZO Ketrin O’Brajen istakla je da je u svetu u jeku pandemije korona virusa porastlo nepoverenje prema vakcinaciji i upozorila da to vodi do toga da deca umiru.
Prema njenim rečima, nepoverenje prema vakcinaciji u bogatim zemljama širi se i na druge regione, na primer onda kada ljudi koji migrantskog porekla koji žive u Evropi, u zemlje iz kojih potiču prenose lažne informacije koje su čuli.
U siromašnijim zemljama prepreku napretku u vakcinaciji predstavlja i prožirenije nepoverenje prema zdravstvenom sistemu i teži pristup vakcinaciji, a važan ometajući faktor su i oružani sukobi, rekla je O’Brajen.
Jedini tračak svetla je, kako navodi SZO, porast broja devojčica koje su se vakcinisale protiv humanog papilomavirusa (HPV), iako je i taj postotak sa 20% u 2022, porastao na još uvek skromnih 27% prošle godine, što je daleko od 90% potrebnih ze eliminaciju raka grlić materice koji HPV izaziva.
Izvor: Dnevni evropski servis
