Knjiga „Pozorište…”, autora Aleksandra Milosavljevića, u izdanju Narodnog pozorišta Timočke Krajine – Centra za kulturu „Zoran Radmilović” (2024. godine), predstavljena je u nedelju na Maloj sceni Narodnog pozorišta Užice u okviru pratećeg programa Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”. Recenzenti knjige su Nebojša Bradić i Miroslav Miki Radonjić.
Knjiga sadrži beleške, kritike, prikaze i zapise o pozorišnom životu Srbije. Osvrće se na pozorišnu kritiku, pozorište u vreme pandemije, na pozorišne ljude i predstave i pozorište u literaturi.
– „Danas jako malo ljudi piše o pozorištu. Saša Milosavljević je više od četrdeset godina u pozorištu i on je uvek neki korak ispred i uzor svima nama. On je dramaturg, umetnički savetnik i saradnik, muzeolog, selektor gotovo svih festivala u našoj zemlji i šire, upravnik Srpskog narodnog pozorišta i nekadašnji umetnički direktor, član i predsednik žirija mnogih festivala, autor više monografija, studija i publikacija, član i predsednik esnafskih odbora, saveta i udruženja, urednik svih časopisa i novina relevantnih za pozorišta, pozorišni kritičar i hroničar pozorišta. Pomaže struci i to veoma. (…) Saša je u knjizi obratio pažnju na pozorišta južno od Save i Dunava, odnosno na sva pozorišta osim Srpskog narodnog pozorišta i beogradskih pozorišta. Kada izgovorimo ime Saša Milosavljević, znamo da je to što je on uradio i što govori – precizno, tačno, savesno, moralno potkovano”, napomenuo je dr Zoran Maksimović, teatrolog.
Aleksandra Glovacki, dramaturškinja i pozorišna kritičarka, podsetila je da je Milosavljević i dobitnik tri Sterijine nagrade za kritiku.
– „Pišući predgovor knjige, Miki Radonjić je napisao: studiozno, analitično, precizno, dobronamerno. U te četiri reči staje suština kako Saša Milosavljević piše o pozorištu. Sve što napiše, povrh svega je i malo literarno delo. Njegovi eseji se mogu čitati kao male pozorišne priče. To jesu pripovetke. Mislim da je ova knjiga dragocenost”, istakla je Glovacki.
Predočivši da danas nema dovoljno prostora za pisanje kritika mladih kritičara, Aleksandar Milosavljević je ukazao da je za pozorišta Srbije značajan „Kritičarski karavan”, projekat udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.
– „Kada sam počinjao da radim, pozorišna kritika je postojala, a sad jedva da postoji ili ne znam za koga postoji. Uveren sam da ’Kritičarski karavan’ znači nešto upravama pozorištima, ali pre svega glumcima, jer nudi otvoreni razgovor”, rekao je.
Milosavljević je naveo da se ne plaši za sudbinu pozorišta, „uprkos svim problemima pozorišta u Srbiji”.
– „Pozorište ne može da postoji bez krize. Ona je glavno programsko gorivo pozorišta. Ja samo vidim krizu pozorišnog sistema, ali se i ona da prevazići. Mislim da će biti prevaziđena van institucija i da će je prevazilaziti mladi ljudi koji ne žele da uđu u institucije i koji osećaju da je pozorište u njima, a ne u zgradi”, naveo je Milosavljević istakavši i da „od pozorišta u Srbiji ne treba tražiti da budu komercijalna”.
Tribina: Neophodan leks specijalis
Festival „Joakim Vujić” organizuje Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije uz pozorište koje je odabrano da bude domaćin festivala u maju. Po osnivanju 1965. godine, Zajednicu profesionalnih pozorišta Srbije je činilo osam pozorišta, dok ih je 2023. godine bilo šesnaest, kako je navedeno na tribini, sa ukupno 506 stalno zaposlenih (što je manje zaposlenih nego 2008. godine kada je Zajednicu činilo jedanaest profesionalnih pozorišta sa 867 zaposlenih). Osnivač tih profesionalnih pozorišta je lokalna samouprava, odnosno republika.
Sem institucionalnih, u Srbiji postoje i privatna i nezavisna pozorišta.
Zabrana zapošljavanja, nedovoljan broj zaposlenih u pozorišnim sektorima, finansiranje pozorišta, standardizacija i vrednovanje pozorišta i festivala, neophodnost uređivanja zakonskih akata kako bi bile prepoznate specifičnosti pozorišne umetnosti – istaknuti su kao ključni problemi u institucionalnim pozorištima Srbije južno od Save i Dunava.
Učesnici tribine „Problemi u funkcionisanju institucija Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije”, održane 20. maja na Maloj sceni Narodnog pozorišta Užice u okviru pratećeg programa 60. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”, usaglasili su se da je neophodan leks specijalis kojim će pozorište biti uređeno kao specifična delatnost.
