Titan cementara Kosjerić: Za svaku godinu rada štedimo 24 godine uticaja na okruženje(AUDIO)

Što pre shvatimo da je problem kvaliteta vazduha zaista vezan za grejanje, pre ćemo doći do rešenja ovog velikog i ozbiljnog problema, navode iz Titan cementare Kosjerić podsetivši da su tokom 15 godina uložili oko 16 miliona evra kako bi smanjivali uticaj na neposredno životno okruženje.

Titan cementare Kosjerić je sredinom jula ponovo dobila integrisanu dozvolu sa propisanim uslovima za rad sa stanovišta zaštite životne sredine. 

Ta fabrika je prva u Srbiji dobila integrisanu dozvolu, sredinom 2011. godine što, kako za RAM mrežu navodi generalni direktor Miroslav Gligorijević, dovoljno govori o merama zaštite koje su još tada bile u primeni.

Radio Luna: Šta ta integrisana dozvola podrazumeva i znači kada je u pitanju briga o vazduhu i životnoj sredini?

M.G.: Značaj svake integrisane dozvole je u tome što se operateru u jednom dokumentu i u jedinstvenoj dozvoli propisuju svi uslovi za rad sa stanovišta zaštite životne sredine, ali i u tome što se tim dokumentom propisuju i mere za unapređenje nivoa zaštite tokom perioda važenja dozvole. Takođe, ova dozvola je vremenski ograničena, tako da je operater u obavezi da dozvolu periodično obnovi, što je uvek prilika za proveru kako je operater zaista radio u periodu važenja dozvole, odnosno da li je poštovao propisane limite i da li je realizovao predviđena unapređenja zaštite životne sredine.

Važnost te prve dozvole je bila ograničena na sedam godina i u skladu sa time, mi smo krajem prošle godine pokrenuli postupak obnavljanja dozvole i dobili novu dozvolu koja nam propisuje još strožije uslove za rad.

Ti strožiji uslovi za rad nam ne predstavljaju problem – spremni smo na nove izazove u cilju unapređenja i pokazali smo da smo zaista posvećeni stalnom smanjenju uticaja rada naših postrojenja na okruženje. Ono što nam jeste smetalo je pritisak koji su lokalne vlasti u Kosjeriću vršile na Ministarstvo zaštite životne sredine da nam se nova dozvola ne izda. Na taj način, lokalna vlast je pokušala da ospori izdavanje dozvole koja nas obavezuje na strožije uslove zaštite životne sredine i praktično je tražila prekid rada najveće kompanije i najboljeg poslodavca u Opštini. Pri tome, naša kompanija ni na jedan način ne ugrožava okruženje, naš uticaj je daleko manji od uticaja drugih faktora (od kojih su najvažniji pod direktnom kontrolom i odgovornošću te iste lokalne vlasti). Deluje nezamislivo, ali to je verovatno tema za neki drugi razgovor.

Lokalna vlast pokušala da ospori postupak dobijanja integrisane dozvole?

Radio Luna: Kosjerić se godinama suočava da lošim kvalitetom vazduhu u pojedinim periodima. U kojoj meri Titan cementara Kosjerić utiče na zagađenje vazduha u opštini?

M.G.: Uticaj rada Titan Cementare Kosjerić na kvalitet vazduha u Kosjeriću je minimalan, zahvaljujući ogromnom napretku koji smo postigli tokom prethodnih 15-ak godina u oblasti zaštite životne sredine i smanjenja naših uticaja na okruženje, i kao rezultat naših ulaganja od preko 16 miliona evra u projekte zaštite životne sredine tokom ovog perioda.

Kada kažemo da je naš uticaj na kvalitet vazduha u Kosjeriću minimalan, mi to tvrdimo na osnovu merenja parametara kvaliteta vazduha koja sprovodi državna Agencija za zaštitu životne sredine. Ova merenja pokazuju da je u vazduh u Kosjeriću odličnog kvaliteta sve do početka grejne sezone. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Kosjeriću ove godine nije zabeleženo nijedno prekoračenje koncentracije čestica mikro-prašine u vazduhu (PM10) od 17. aprila do kraja septembra. Od kraja maja, dok je Cementara radila punim kapacitetom, vazduh u Kosjeriću je bio najviše klase kvaliteta – ’odličan’ – sa izuzetkom jednog dana u avgustu kada je vazduh bio klase ’dobar ’.

Bitno je istaći da se ovako dobrim rezultatima kvaliteta vazduha tokom letnjeg perioda ne mogu pohvaliti druga mesta u kojima se vrše merenja koncentracija čestica PM10, bez obzira da li u tim mestima postoje industrijska postrojenja ili ne, što predstavlja dodatnu potvrdu efikasnosti rada naših postrojenja i sistema upravljanja merama zaštite životne sredine.

Nažalost, situacija se potpuno menja u periodu kada počne grejanje, jer tada uticaj toplane, kotlarnica i velikog broja individualnih ložišta, veoma brzo dovodi do prekoračenja graničnih vrednosti kvaliteta ambijentalnog vazduha.

Tako na primer u januaru i februaru u Kosjeriću smo imali ukupno 36 dana kada je kvalitet vazduha bio van propisanih granica. Na početku ove godine, naša peć nije radila od 6. januara do 18. februara (42 dana), a u tom periodu kvalitet vazduha u Kosjeriću je bio van propisanih granica tokom 29 dana, bez obzira što su naša postrojenja stajala.

Rezultati koje beleži merna stanica Agencije jasno govore da kvalitet vazduha u Kosjeriću tokom godine prolazi kroz dve potpuno različite sezone – letnju u kojoj je kvalitet vazduha u klasi ’odličan’ i zimsku u kojoj je zbog uticaja grejanja vazduh skoro svakodnevno u klasi ’zagađen’ ili čak ’jako zagađen’.

Na prvi pogled, ovakva situacija može izgledati nelogično – u jednom malom mestu vazduh je najčistiji u periodima kada najveće postrojenje najviše radi, a prekoračenja se javljaju u periodima kada industrija stoji, međutim to je stvarna slika ekološke situacije u Kosjeriću. Sa jedne strane imamo fabriku koja je godinama ulagala u najbolje dostupne tehnologije i smanjivala svoj uticaj na neposredno životno okruženje, a sa druge strane neefikasan sistem zagrevanja domova koji se nije menjao decenijama. Tako smo došli u situaciju da su uticaji malih ložišta nekoliko puta veći od uticaja koji ima odgovoran industrijski operater. Što pre shvatimo da je problem kvaliteta vazduha zaista vezan za grejanje, pre ćemo doći do rešenja ovog velikog i ozbiljnog problema.

U odgovoru na ovo pitanje, namerno sam krenuo od stvarnih parametara kvaliteta vazduha u Kosjeriću, a ne od rezultata naših merenja na postrojenjima Cementare, jer smatram da je ovaj odličan kvalitet vazduha u Kosjeriću tokom letnje sezone, takođe i odličan pokazatelj efikasnosti naših sistema zaštite životne sredine.

Naša merenja emisija, odnosno nivoi neželjenih materija koje nastaju kao rezultat našeg rada, dostupna su na našem sajtu i u godišnjim izveštajima o društveno odgovornom poslovanju, a ovom prilikom ćemo izdvojiti podatak da su naše emisije prašine oko 25 puta manje od zakonom propisanih granica za ovu vrstu postrojenja, dok su na primer emisije oksida sumpora bar 400 puta manje od dozvoljenih granica. Činjenica da su emisije prašine 25 puta manje od zakonskih limita, znači da će naše postrojenje tek za 25 godina rada, odnosno negde do 2043. godine ostvariti uticaj na životnu sredinu koji bi za samo godinu dana ostvarilo slično postrojenje čije su emisije na maksimalno propisanim vrednostima. Na taj način, mi za svaku godinu rada „štedimo“ 24 godine uticaja na okruženje.

Uticaj Titan Cementare na kvalitet vazduha u Kosjeriću?

Radio Luna: Koje konkretne mere je Titan cementara preduzela prethodnih godina kako bi smanjila ili sprečila emisiju zagađujućih materija iz svojih postrojenja u vazduh?

M.G.: Mere koje smo preduzeli su najvećim delom bile deo obavezujućeg investicionog programa po osnovu privatizacije fabrike 2002. godine, tako da je najveći deo tih investicija realizovan u periodu od 2002. do 2006. godine i obuhvata nove filtere na peći, mlinu sirovine i mlinu cementa, što su delovi postrojenja sa najvećim potencijalnim uticajem na životnu sredinu, zatim izgradnju zatvorenih skladišta i zatvorenih transportnih sistema koji sprečavaju stvaranje i emisiju prašine.

Naravno, investicije su nastavljene i posle realizacije obaveznog investicionog programa i na taj način smo došli do ulaganja od preko 16 miliona evra u zaštitu životne sredine i do toga da nezavisna merenja potvrde da je vazduh u Kosjeriću odličnog kvaliteta i u periodima kada mi radimo punim kapacitetom.

Važan deo sistema zaštite životne sredine su i merenja – u našoj fabrici se parametri efikasnosti filtera prate kontinualnim meračima i rezultati tih merenja se čuvaju, tako da možemo da analiziramo rad sistema zaštite, da dokažemo efikasnost našeg rada i da na osnovu tih merenja upoznamo javnost sa rezultatima.

Kada se priča o merama za smanjenje uticaja na životnu sredinu, najpre se pomisli na filtere i oni i jesu bitni, ali nisu dovoljni. Osim opreme i investicija u opremu, bitno je i investiranje u razvoj zaposlenih i u promenu njihovog shvatanja važnosti brige o životnoj sredini. Bitan deo te promene korporativne kulture su stalna i sveobuhvatna merenja, analize kao i izveštavanje zainteresovane javnosti. Sama odluka da se obavežemo da javnosti redovno predstavljamo rezultate naših uticaja na životnu sredinu predstavlja sa jedne strane ogromnu obavezu, ali i pokazuje našu sigurnost u efikasnost primenjenih sistema za smanjenje uticaja. Sa druge strane, da li su negde objavljeni izveštaji o merenjima uticaja na životnu sredinu za neku toplanu ili kotlarnicu?

Radio Luna: Koristite i pelet za grejanje?

M.G.: U Titan Cementari Kosjerić se pelet već nekoliko godina koristi umesto mazuta za zagrevanje radnog prostora tokom zime. Korišćenje peleta predstavlja bitan korak ka smanjenju korišćenja fosilnih goriva i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije.

Nažalost, zbog prirode našeg tehnološkog procesa i neophodnosti korišćenja velikih količina energije, pre svega toplotne, za sam proces proizvodnje, udeo peleta u ukupnoj potrošnji energije u TITAN Cementari Kosjerić je još uvek zanemariv – svega 0,5% ukupne toplotne energije dobijamo iz peleta.

 Ozbiljniji pomak ka većem korišćenju obnovljivih izvora energije možemo napraviti tek kada budemo počeli da koristimo alternativna goriva sa određenim procentom biomase u procesu proizvodnje.

Radio Luna: Kakav je plan predviđenih mera za efikasno korišćenje energije i za energetsku efikasnost?

M.G.: Podizanje energetske efikasnosti predstavlja jedno od strateških opredeljenja naše kompanije i cilj nam je da uvedemo prakse štednje i racionalnog korišćenja energije implementiranjem mera koje smanjuju energetsku potrošnju.

Pre svega to su investicione mere koje obuhvataju ulaganja u poboljšanje tehničko-tehnoloških karakteristika postrojenja i opreme, primenu novih tehnologija, projekte za korišćenje alternativnih/obnovljivih izvora energije. I drugo, organizaciono-tehničke mere pod kojima se podrazumeva redovna kontrola i održavanje opreme i instalacija, kao i obuke zaposlenih iz oblasti energetske efikasnosti.

Radio Luna: Šta Titan cementara namerava da uradi sledeće godine kako bi doprinela smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh?

M.G.: U svim aspektima uticaja na životnu sredinu naši rezultati su daleko bolji od zakonom propisanih limita, međutim to ne znači da prestaju naši napori i aktivnosti ka poboljšanjima i daljem smanjenju uticaja na životnu sredinu.

Najvažnije aktivnosti će biti fokusirane na smanjenje emisija ugljen-dioksida, kroz veće korišćenje alternativnih sirovinskih materijala, pre svega granulisane troske i pepela iz termoelektrana. Na ovaj način, ostvarujemo dvostruku korist za životnu sredinu – smanjujemo naš uticaj, ali i smanjujemo količine otpada koje bi druge industrije deponovale u svom okruženju.

Radio Luna: Koliko je do sada Titan cementara uložila novca kako bi konkretnimpomacima doprinela zaštiti vazduha i smanjenju emisija zagađujućih materija?

M.G.: U prethodnih 15-ak godina, Cementara je uložila više od 16 miliona evra u poboljšanje mera zaštite životne sredine.