Nastavljamo sa dvadesetčetvoročasovnim blokadama i nećemo dozvoliti deponovanje otpada iz drugih opština u Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko u Užicu, poručio je Jovan Topalović, predsednik inicijative Da (ne) dišemo Duboko, podsetivši da aktivisti udruženja i meštani više od 18 dana dežuraju u smenama kod skretanja za deponiju, između Sarića Osoja i Lokve.
Dragan Grujičić, član tog udruženja, ukazao je da inicijativa zahteva zatvaranje RCUO Duboko zbog nedostatka važećih dozvola za tretman i skladištenje neopasnog otpada na toj deponiji.
– “Zakon Republike Srbije o upravljanju otpadom eksplicitno kaže da se otpad odlaže na deponiju koja ispunjava tehničke, tehnološke i druge uslove i zahteve u skladu sa dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona. Nikakav ugovor između osnivača i izmirenje obaveza koje osnivači imaju međusobno im ne daje za pravo da mogu na deponiju da deponuju otpad. Oni to moraju da rade po zakonu i u skladu sa tehničkim propisima i u skladu sa kapacitetima deponije koji su u ovom trenutku potpuno popunjeni”, kazao je Grujičić uz napomenu da je dozvola iz 2012. godine prestala da važi u junu 2022. godine, a da je RCUO Duboko 2022. godine predao zahtev za novu dozvolu, ali da ona još nije izdata.
Podsetivši da je deponija Duboko još 2021. godine dostigla svoj maksimum iskorišćenosti, Grujičić je istakao da je narednih godina “nastavljena da se puni svesno i namerno i sa punim saznanjem osnivača deponije dok nije došlo do požara, ekološke katastrofe koja je zadesila Užice”.
– “U dozvoli piše da deponija ne sme da prima više od projektovanog kapaciteta, da mora da ima sve mere zaštite životne sredine, mere zaštite otpadnih voda, mere zaštite od deponijskog gasa. Kada se steknu uslovi za zatvaranje, ona mora da prestane sa radom, da se zatvori, rekultiviše i da se vrati prostor deponije u stanje koje je bilo pre početka rada”, istakao je Grujičić.
Prema njegovim navodima, sporno je što je deponija na nestabilnom području, što je sklona odronima i klizištima, te što su “pojedini biotrnovi koji odvode gas zatrpavani prethodnih godina” i što je “zagađenje voda i tla konstantno”.
– “Iz izveštaja vidimo da u poslednje tri, četiri godine količina otpada na deponiji raste, a da se broj biotrnova koij se ispituju smanjuje”, rekao je Grujičić dodavši da je “nemarom i nestručnim radom rukovodstva” izbio požar na deponiji dva puta ove godine, u martu i maju.
Inicijativa je zatražila odgovore na pitanje po kom planu i projektu i po čijem tehničkom nadzoru je telo deponije sanirano od požara. Upitali su i šta se dešava sa procednim deponijskim vodama van letnjih meseci, kada je posipaju po telu deponije.
– “Rezultati Zavoda za javno zdravlje Užice kažu da je Turski potok koji teče pored deponije, kada je deponija osnovana, bio treće kategorije, tehnička voda koja je mogla da se koristi za zalivanje, za pojenje stoke, u industrijske svrhe. Od 2017. godine, u izveštaju, ta voda je pete kategorije što znači da nije ni za kakvu upotrebu. U 2023. godini, ZZJZ eksplicitno kaže da je voda pete kategorije zbog prisustva olova u toj vodi. Institut za javno zdravlje 2023. godine kaže da je i reka Lužnica, ispod Lunovog sela, iste te pete kategorije. Dakle, uspeli su da zagade i reku Lužnicu koja vodom napaja celu Lužničku dolinu, sve do Požege i koja se koristila godinama za zalivanje i druge poljoprivredne stvari”, naveo je Grujičić dodavši da inicijativa pokušava “da natera odgovorne da rade svoj posao”.
– “To nije iz hira nekoliko ljudi iz Užica nego iz straha da će se ponoviti ekološka katastrofa koja nas je zadesila i da će doći do još veće katastrofe koja će, moguće, odneti sledeći put i ljudske živote”, kazao je Grujičić.
Profesor Branko Nikolić, aktivista inicijative Da (ne) dišemo Duboko, ukazao je da “svaki segment poslovanja JKP Duboko sadrži nepravilnosti,” zbog čega se inicijativa obraćala inspekcijama i nadležnim organima na lokalnom i republičkom nivou.
– “Jedini odgovor da će postupiti po našem obaveštenju, dala nam je vodna inspekcija pri Ministarstvu poljopriivrede. Ostali ćute ili se oglašavaju nenadležnim. Ako je na samo nekoliko kilometara od centra grada deponovano mnogo više otpada nego što je predviđeno projektom, ako taj otpad zagađuje okolinu na sve moguće načine, postavljamo pitanje ko je, onda, nadležan da zaštiti oko 70 000 građana Užica?”, upitao je Nikolić pojasnivši da je “spontana organizacija pretvorena u svojevrstan pokret otpora” sa ciljem da zatvore deponiju.
Nikolić je pozvao građane da se pridruže na blokadama, ali i da spreče usvajanje regionalnog plana upravljanja otpadom koji, kako je naveo, “predviđa novo zlo: na ovaj milion, još dva miliona tona otpada koji na deponiju treba da dođu”.
– “Uz zabranu rada deponije, tražićemo izmene regionalne strategije”, dodao je Nikolić podsetivši da je javna rasprava zakazana za 17. septembar u podne u Gradskoj kući u Užicu.
Inicijativa je objavila dokument Dosije Duboko nakon analize javno dostupnih podataka o poslovanju RCUO Duboko.
Momir Milovanović, direktor JKP Duboko Užice, kazao je da je u utorak održan sastanak osnivača RCUO Duboko u cilju iznalaženja rešenja radi nastavka rada deponije, te da će tražiti sastanak sa nadležnim ministarstvom.
