Bitka koja nam predstoji je za očuvanje likvidnosti najosetljivijih i najbrojnijih mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, i za čuvanje radnih mesta.
Privredna komora Srbije je, na osnovu preporuka reprezentativnih kompanija i mišlјenja renomiranih konsultantskih kuća, vladi dostavila svoj predlog prioritetnih mera.
“U komunikaciji sa predsednikom Republike, Vladom Srbije i nadležnim ministarstvima, radimo na razradi tih mera da bismo za desetak dana, došli do ozbiljnog paketa podrške koji će biti najbolji odgovori na potrebe privatnog sektora”, kaže u intervjuu za “Blic biznis”, predsednik PKS Marko Čadež.
“Naš, odnosno stav privrede je da bi u tom paketu trebalo da bude bar tri seta mera: one koje će doneti poslodavcima poresko rasterećenje, zatim pokriće dela troškova iz državnih fondova za naknade zarada zaposlenih (posebno obaveza prema zaposlenima koji zbog smanjenja obima poslova ne rade i obolelih) kao i povoljne kredite za likvidnost kompanija”, kazao je.
Prema njegovim rečima, na najveću podršku u ovom trenutku moći će da računaju oni koji su pretrpeli naveći udar u prvom talasu, čiji biznis je epidemija potpuno zaustavila, kao što su recimo turizam i servisi koji sada ne rade, ali i drugi sektori koji su pogođeni, a od kojih zavisi dalje funkcionisanje cele ekonomije.
Teret krize će podneti svi
Teret ove krize moraće da podnesu svi – i država i banke i privreda i na kraju i te kako će ga osetiti i zaposleni, ističe sagovornik lista. Globalna ekonomska kriza izazvana korona virusom značajno je drugačija od finansijske krize iz 2008. godine. Ovoga puta se bankarski sektor i veliki privredni sistemi i u svetu još dobro drže – likvidni su i uz očuvanje likvidnosti banaka i velikih kompanija, problem, čije rešavanje i mi ciljamo, zapravo je u dvorištu malog biznisa, ukazao je Čadež.
Najveći izazov je da se obezbedi likvidnost ovog dela privrede i očuva što više radnih mesta, jer mikro, mala i srednja preduzeća u većini država zapošljavaju najveći broj ljudi.
“Da bismo izbegli depresiju, sa udruženjem banaka i vladom razgovaramo o kreiranju adekvatne kreditne garantne šeme za podršku privredi, kako bi i banke i država zajedno preuzele i podelile razuman rizik podrške i kreditiranja kompanija”, kaže predsednik PKS.
Ko je najviše pogođen
Kako kaže Čadež, nema te kompanije i privredne grane koja direktno ili indirektno, više ili manje već nije osetila krizu. Na udaru su se prvo i do sada najviše našli turizam, čiji je biznis i u svetu i kod nas potpuno stao, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj i mali uslužni biznisi. Sa širenjem zaraze i uvođenjem vanrednih mera svih država radi zaštite svojih granica i stanovništva, počela je značajno da trpi i prerađivačka industrija. Teže nabavlja sirovine i repromaterijale ili to čini uz veći utrošak i vremena i novca, najveći kupci na globalnom ili evropskom niovu obustavljaju rad i privremeno zatvaraju pogone, smanjuju proizvodnju… Ako su, recimo giganti automobilske industrije zatvorili vrata svojih fabrika, to je problem za hiljade i hiljade njihovih dobavljača u svetu.
Koliko će trajati kriza
Mada je zaista teško i nezahvalno sagledati dubinu, štetu i trajanje krize, jasno je da je globalna recesija neizbežna, smatra sagovornik Blica.
Najjača evropska ekonomija i naš glavni spoljnotrgovinski partner – Nemačka, zvanično je izašla sa procenom pet odsto pada bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini. Ono što ohrabruje je najnovija, MMF-ova prognoza da bi proizvodnja globalno mogla da se oporavi već naredne godine.
Koliko dugo ćemo trpeti ekonomske posledice i koliko će nas to koštati, pre svega zavisi koliko dugo se budemo suočavali sa koronavirusom, od sposobnosti i brzine kojom će se svet i svaka zemlja pojedinačno izboriti sa pandemijom.
Po optimističkom scenariju zdravstvena kriza u svetu mogla bi da se završi do juna, dok pesimističke procene govore da bi zaraza mogla da potraje i do 18 meseci, vraćajući se u nekoliko talasa. U tom slučaju, svakako da bi posledice po globalnu ekonomiju bile dugoročne – ne samo kroz smanjenje proizvodnje i privrednog rasta, već i kroz korenite promene navika zaposlenih i potrošača, zaključuje Čadež.
