- Problem je što se pri eksplozijama i požarima oslobađaju dioksini i furani, najopasnije kancerogene materije koje se kod nas ne mere. Mi mi ni nemamo kapacitete za merenje kancerogenih materija, pa je dodatno veća zabrinutost za zdravlje građana širom Srbije koji su izloženi tim česticama u vazduhu, napomenula je Nataša Gligorijević, koordinatorka Eko bloka, mreže organizacija koje se bave borbom za čistiji vazduh u Srbiji.
Vazduh bio prekomerno zagađen, u planu program zaštite životne sredine
Mirjana Nastasić, aktivistkinja, studentkinja medicine i članica Savremene edukativne mreže, govorila je na tribini o uticaju nepravilnog upravljanja otpadom na zagađenje vazduha, vode, zemljišta, hrane i na zdravlje ljudi.
- Postoje jako strašni i duboki problemi koji se dešavaju u Srbiji baš zbog tog zagađenja, ali ona nisu vidljiva. Žalosno je što ljudi nisu svesni nego se privikavaju, kazala je Nastasić.
Libergraf i incijativa Pravo na vodu: Voda u Turskom potoku veoma zagađena
Vidljivo je zagađenje Turskog potoka u koji se izlivaju ocedne vode sa regionalne deponije Duboko u Užicu, ukazao je Vladan Sinđić, odbornik u Skupštini grada Užica i direktor udruženja Građanska čitaonica Libergraf, podsetivši na požar koji je dvadeset dana goreo na toj deponiji tokom maja.
Inicijativa Pravo na vodu i Libergraf su angažovali nezavisnu referentnu laboratoriju da ispita stanje Turskog potoka.
- Zaključak analize je da je Turski potok u očajnom stanju, da se ne može koristiti ni za šta. Ta voda je bez kiseonika. Hemijska potrošnja kiseonika je preko tri puta veća od granične vrednosti za ispuštanje u kanalizaciju, predočio je Sinđić dodavši da uporedni podaci uzoraka vode uzetih 30. avgusta sa poslednjim rezultatima analize vode Zavoda za javno zdravlje Užice od 7. maja, ukazuju na veliko i drastično pogoršanje.
- Postrojenje za sakupljanje i delimičnu preradu otpadnih voda je uništeno, što se vidi na snimcima. Neophodno je izgraditi postrojenje za preradu otpadnih voda i onda tek možemo da pričamo o bilo kakvom daljem funkcionisanju deponije Duboko, o eventualnom nastavku njenog rada ili zatvaranju, rekao je Sinđić uz napomenu da ni zatvaranje deponije u ovom momentu ne bi zaustavilo zagađenje životne sredine.
Kako je ukazao, potrebno je ispitati stanje i infrastrukturu na deponiji nakon požara, potom preduzeti sve neophodne mere.
Prema navodima Nataše Gligorijević, sanitarne i regionalne deponije, koje su pod nadzorom lokalnih vlasti i javnih komunalnih preduzeća, omogućavaju brzu reakciju i preduzimanje hitnih mera u slučaju požara.
- Problem je sa nesanitarnim deponijama koje ne podležu nikakvim standardima: ne zna se koliko se otpada na njih godišnje istovara, ne zna se koja je to količina otpada, koji je kvalitet otpada, vrsta otpada i tu onda dolazimo do velikog problema kada dođe do požara, napomenula je Gligorijević.
Ona vidi rešenje u unapređenju sistema upravljanja otpadom, u doslovnom sprovođenju zakona i poštovanju predviđenih standarda i mera. Kako je dodala, neophodno je i uredno proveravanje dozvola, ulaganje u modernizaciju deponija.
- Dakle, mora da se vodi računa o deponijama. Bar danas nije to naučna fantastika. Imate sisteme i razne savremene uređaje koji mogu da se koriste za monitoring, koji je po zakonu obavezan i za vodu i za vazduh kada je u pitanju deponija. Postoje dronovi koji mogu da prate i deponijski gas i da predvide kada će se havarija desiti. To može da se primenjuje na sanitarnim deponijama, koje su pod upravom javno komunalnih preduzeća, ali teže za smetlišta, nesanitarne deponije, a na divljim deponijama, kojih u Srbiji u ovom trenutku ima 2 869, gotovo da je i nemoguće, navela je Gligorijević.
Milica Branković, iz organizacije Građanske inicijative, apelovala je na saradnju građana i organizacija kako bi izvršili pritisak na nadležne da sprovedu neophodne mere za efikasno upravljanje otpadom i deponijama.
Ukazavši da institucije ne odgovaraju ni na zahteve Eko bloka za informacijama od javnog značaja, Nataša Gligorijević je poručila da od institucija ipak ne treba odustati.
- Zakon mora da se sprovodi kroz institucije, ne kroz personalna rešenja pojedinačnih nosilaca vlasti u nekom trenutku. Prvi korak je sprovođenje zakona, tu su sva rešenja. Ne smemo izgubiti poverenje u institucije, poručila je Gligorijević sa tribine.
Učesnici tribine o razlozima i posledicama požara na deponijama su zaključili da su neophodni upornost, aktivizam, znanje za borbu protiv onoga što stvara atmosferu nezakonitosti onih koji treba da rade svoj posao za koji ih plaćaju građani.
- Dobro bi bilo i umrežavanje organizacija jer, recimo, zbog problema u Užicu, problem ima i Kosjerić, Požega, Arilje, Bajina Bašta, napomenuto je na tribini Bašta, pepeo, održanoj u bioskopu Art u Užicu u organizaciji Libergrafa iz Užica i Građanske inicijative iz Beograda.
Na tribinu su pozvali i predstavnike Grada Užica i JKP Duboko koji nisu prisustvovali razgovoru. O lokalnim problemima o radu deponija i posledicama neadekvatnog upravljanja otpadom su govorili i predstavnici ekološkog udruženja Pridruži se iz Paraćina, te iz udruženja građana Za čist Kosjerić i iz inicijative Da (ne) dišemo Duboko iz Užica.
Tribina:
