“Usredsređeni smo na neutralisanje obmanjujućih informacija koje potencijalno mogu da nanesu najozbiljniju štetu zdravlju i dobrobiti ljudi. Tviter ima važnu ulogu kao mesto gde ljudi u dobroj veri raspravljaju i diskutuju o ključnim zdravstvenim pitanjima”, naveo je Tviter u saopštenju.
Najnovijim proširenim pravilima u borbi protiv dezinformacija, Tviter sledi primer platformi poput Fejsbuka i Jutjuba, koje su već ranije donele slične odluke, preneo je portal Euraktiv Srbija.
Fejsbuk već sprovodi politiku uklanjanja poruka sa lažnim informacijama o korona virusu koje mogu da nanesu “neizbežnu fizičku štetu”, a ranije ovog meseca je tu politiku proširio na postove sa tvrdnjama o vakcini koje su stručnjaci nedvosmisleno pobili, kao što su teorije zavere, poput one o mikročipovima, ili pogrešne tvrdnje o bezbednosti efikasnosti, sastojcima ili nuspojavama vakcine.
Međutim, i Fejsbuk je kasnio za Jutjubom, koji je postove sa dezinformacijama o tada još potencijalnim vakcinama počeo da blokira i uklanja u oktobru. I Tviter je do sada mogao da traži od korisnika da uklone sadržaje sa lažnim ili obmanjujućim infomacijama vezanim za pandemiju kovid-19, ako su se odnosile na prirodu virusa, način njegovog širenja, efikasnost preventivnih mera i tretmana i zvanične mere i ograničenja.
Sada će takva politika biti proširena i na dezinfomacije o vakcinama i vakcinaciji. To se, saopštio je Tviter, odnosi na tvrdnje da je cilj vakcinacije da se ljudima nanese šteta ili da se nad njima uspostavi kontrola, izjave o vakcinama koje uključuju teorije zavere, zvanično opovrgnute tvrdnje o nuspojavama vakcinacije, kao i tvrdnje da virus ne postoji ili da je bezopasan, a vakcina samim tim nepotrebna.
Pored toga, od 2021. godine Tviter će postavljati oznaku upozorenja uz tvitove u kojima se o vakcinaciji šire neosnovane glasine i sporne tvrdnje, ili prenose infomacije koje su delimične ili istrgnute iz konteksta.
Takvo upozorenje imaće i link prema izvoru kompetentnih zdravstvenih informacija i prema pravilniku tvitera.
Predstavnici vodećih internetskih platformi i oglašivača potpisali su još krajem 2018. godine na inicijativu Evropske komisije Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija. Nešto kasnije, internetski giganti, medju kojima i Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook), Tviter (Twitter) i Mozila (Mozilla) predstavili su Evropskoj komisiji planove kako nameravaju da sprovedu kodeks protiv lažnih vesti.
Prema tom kodeksu, Borba protiv lažnih vesti ostala je, medjutim, u najvećoj meri stvar samoregulacije.
Sa izbijanjem pandemije kovid-19 u EU su postali glasniji zahtevi da se aktivnije reguliše obaveze internetskih giganata, u prvom redu američkih, a Evropska komisija je pozvala vodeće društvene medije da pojačaju napore u borbi protiv dezinformacija.
Tviter je naveo da će u borbi protiv dezinformacija koristiti kombinaciju tehnologije i ljudske kontrole. Novi pravilnik biće, kako se navodi, sprovodjen u tesnoj saradnji sa lokalnim, nacionalnim i globalnim zdravstvenim vlastima širom sveta, uz težnju da bude dosledan i transparentan.
