Stručni skup lekara Užički dani 54. po redu otvoren je u petak, 6. oktobra u Narodnom pozorištu u Užicu. Skup organizuje Srpsko lekarsko društvo podružnica Užice, a otvaranju je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek.
Na ovogodišnjem simpozijumu koji traje dva dana, 6. i 7. oktobra, prvog dana predstavljene su novine iz oblasti endokrinologije, endokrine hirurgije i porodičnog nasilja, dok će se drugi dan obrađivati teme iz oblasti onkologije.
Cilj ovakvih simpozijuma je da se unapređuje zdravstveni sistem i usluge koje nudi građanima rekla je direktorka Zdravstvenog centra Užice Nataša Gavović.
–Ovakvi skupovi, kao ovaj u Užicu su potvrda da se radi na edukaciji i osposobljavanju lekarskog kadra, jer se tu okupljaju zdravstveni radnici, predstavnici udruženja i Ministarstva zdravlja gde u direktnoj komunikaciji razmenjujemo iskustva i dolazimo do rešenja određenih problema. Cilj nam je da imamo što više jakih, esnafskih udruženja, jer to jača naš zdravstveni sistem, navela je Gavović.
Predsednik podružnice Užice Srpskog lekarskog drušva dr primarijus specijalista urgentne medicine i subspecijalista kliničke toksikologije Biljana Tomić navela je da lekari koji prisustvuju stručnom skupu stiču nova znanja i saznaju kakvi su planovi što se tiče dijagnostike, lečenja i terapije iz svih oblasti medicine.
–To je sastanak za usavršavanje starijih i mladih kolega. Skup je akreditovan i pošto mi svake godine moramo da prikupljamo dovoljan broj bodova, naše kolege, na našem terenu imaju mogućnost da na ovom simpozijumu prikupe određene bodove, rekla je Tomić i dodala da je ove godine ovo međunarodni skup, jer na njemu učestvuje profesor Nik Knežević iz Čikaga.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek je naveo da je cilj ovakvih skupova kontinuirana edukacija medicinskih radnika, jer se želi jedan stabilan, zdravstveni sistem koji će biti uvek spreman da odgovori na najveće izazove.
– Impresioniran sam da su odabrane teme koje su aktuelne u ovom trenutku.Imajući u vidu da skoro milion ljudi u Srbiji boluje od dijabetesa, da endokrinologija napreduje, nažalost, naši stručnjaci su to prepoznali, a sa druge strane Ministarstvo zdravlja i država dosta inovativnih lekova preko Republičkog fonda obezbeđuje građanima. Cilj nam je da ojačamo struku, ali i da obezbedimo pacijentima da dobiju adekvatne, nove inovativne lekove koji će im poboljšati kvalitet života, rekao je Đerlek.
Učesnicima skupa obratio se i zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović. On je izrazio zadovoljstvo što se ovaj stručni skup zdravstvenih radnika odvija u danima kada se obeležava Dan grada.
–Optimizam građana, njihova vera i entuzijazam čine naše Užice gradom u koji se rado dolazi i u koji se vraća sve veći broj onih, koji su iz njega zbog obrazovanja ili posla otišli. Među njima se naročito izdvajate vi, zdravstveni radnici, koji uprkos brojnim izazovima ne posustajete u misiji spašavanja ljudskih života i očuvanja zdravlja naših sugrađana. Taj zadatak zahteva i kontinuirano stručno usavršavanje, a Užički dani, koji traju 54 godine daju ogroman doprinos unapređenju našeg zdravstva, rekao je Stojadinović.
Član Izvršnog odbora Srpskog lekarskog društva i predsednik sekcije za istoriju i medicinu i počasni član Akademije medicinskih nauka Zoran Vacić je naveo da Srpsko lekarsko društvo koje funkcioniše preko podružnica i sekcija su pravi transferi znanja i novih dostignuća od klinika, fakulteta, profesora koji se bave medicinom kao naukom i praksom i zahvaljujući njima ta znanja dolaze u najšire slojeve.
–Mislim da je ovaj simpozijum izvanredan, pogotovo deo sa onkološkim temama jer ono što mi nažalost imamo u Srbiji, može se slobodno reći je pandemija onkoloških oboljenja. Mislim da će biti veoma značajno da užički i drugi lekari koji ovde budu saznaju koje su novine u lečenju i dojagnostici tih oboljenja sa jedne strane, a sa druge strane nadam se da će se deo tih znanja preneti pogotovo ono što se odnosi na prevenciju putem medija najširem stanovništvu. Jer nešto što danas može da vam oduzme 15 minuta vremena može da vam spase glavu i produži život za 20 do 30 godina, poručio je Vacić koji je rekao da užička podružnica Srpsko lekarskog drušva spada među najbolje i najaktivnije i poželo im da i u budućnosti tako rade.
Profesor anestezije i hirurgije na univerzitetu Ilinois, šef za nauku i istraživanje u bolnici u Čikagu na stručnom skupu Užički dani održao je predavanje o hroničnom stresu i disfunkciji štitaste žlezde.
–Ja se 20 godina bavim anesteziologijom i 14 godina terapijom bola i poslednjih godina posebno posle kovida moj veliki interes je bio mentalno zdravlje i koliko stres kojem smo svakodnevno izloženi i koga definitvno ne možemo da izbegnemo utiče na naše zdravlje. Kod svojih pacijenata sa hroničnim bolovima sam primetio, jer 50, 60 posto ljudi ima anksioznost i depresiju i uvek nam je problem da vidimo šta je došlo prvo, a šta dolazi posle. Uglavnom smo ranije mislili da kao posledica bola, ljudi dobiju anksioznost i depresiju, mislim da ide mnogo i u obrnutom smeru. Kad se malo zamislite posebno posle korone i svih stresova i strahova kojima smo bili izloženi i to ostavlja posledice na svaki naš organ. Dao sam sebi zadatak kojom god temom se bavio da podignem svest o mentalnom zdravlju i koliko stres ima efekte na svaki organ u našem telu. Štitasta želzda je organ koji je generalno osetljiv na svake promene pa to vidimo i u periodu trudnoće. Želim da podignem svest kolegama da malo počnemo ponovo da se vratimo da posmatamo pacijenta kao celinu. Medicina je dosta napredovala, često se fokusiramo na jedan problem, simptom, organ, a mi smo jako kompleksni, taj holistički pristup da posmatramo čoveka sa svim svojim problemima, kao i kakva je situacija u porodici, poslu to su sve faktori koji igraju važnu ulogu. Dok to ne budemo uključili u naše lečenje pacijanata, ne možemo doći do konačnog poboljšanja, poručio je Knežević.
Rodno zasnovano nasilje je važna tema i za sektor zdravstvene zaštite ne samo za druge sektore koji su u prilici da brže i direktnije spreče nasilje, kao što je policija, rekla je profesor sa Medicinskog fakulteta Bosiljka Đikanović koja je na ovom skupu govorila o proceni kapaciteta zdravstvenog sistema da spreči i reaguje na rodnozasnovano nasilje.
–Mnogi od zdravstvenih radnika ne znaju kako da razgovaraju i postupe u komunikaciji sa pacijentkinjama koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja. Većina tih razloga se može eliminisati adekavatnom edukacijom. Poslednjih 20 godina na tom polju je mnogo urađeno kod nas. Zdravstveni radnici koji prođu edukacije osposobe se za veštine, znanja i kompetencije i to su važni resursi da bi mogli da razumeju položaj žrtve i da mogu da pomognu, već i na primarnom sektoru prevencije. Efikasnost njihovog rada zavisi od toga koliko i druge službe dobro rade svoj posao, jer problem je kompleksan i lako rešiv. Austriujski model je aktuelan i podrazumeva interventno reagovanje na terenu i slanje nasilnika u zatvor na kraći vremenski rok po hitnom postupku u slučaju prijave nasilja. Sve strukture u društvu i obrazovni sistem mora da bude takav da neguje vrednosti nulte tolerancije na nasilje, rekla je Đikanović.
Zaslužujete da budete kliničko bolnički centar
– Raduje me da će Užice dobiti značajna sredstva za rekonstrukciju da pređe u kliničko bolnički centar. Vi po kvalitetu zaslužujete da to budete i mislim da će to biti značajno za okolne gradove i regione koji gravitiraju prema ovom zdravstvenom centru, rekao je Đerlek u svom obraćanju.
10 manetnih rezonanci
–U toku nabavka 10 magnetnih rezonanci jer želimo, da tako kažem, da pored fiskalne decentralizacije napravimo i zdravstvenu da i gradovi širom Srbije imaju adekvatnu opremu, jer mi imamo odlične stručnjake širom Srbije ne samo u Beogradu, samo da im omogućimo aparaturu da oni mogu da pokažu svoja znanja. Nadam se da će ovih 10 magnetnih rezonanci biti raspoređeno u svim okruzima, ali prilikom raspodele gledaćemo struturu stanovništa, broj ljudi tako da pokrijemo celu državu, naveo je Đerlek.
Reorganizacija primarne zaštite
Plan ministarke zdravlja dr Danice Grujičić je da napravimo reorganizaciju primarne zdravstvene zaštite, rekao je Đerlek i dodao da misle da nije dovoljno iskorišteno ono što imamo i od ljudskih resursa kada su domovi zdravlja u pitanju. –To je taj prvi susret sa pacijentima i mislimo da izabrani lekari najbolje poznaju svoje pacijente i da već na tom prvom susretu sa pacijentom možemo rešiti više od 60 posto problema, a omogućiti sekundarnom i tercijatnom nivou da se bave onim što piše u njihovim statutima, rekao je državni sekretar i dodao:
–Projekat koji zagovara ministarka Grujičić sa kojim smo već počeli u tri regiona na jugu Srbije, a tu ćemo i nekoliko dijagnostičkih metoda i nekoliko specijalističkih službi spustiti na nivo Doma zdravlja i pokušati da unapredimo kvalitet zdravstvenih usluga i zdravstvene zaštite za pacijente da ne moraju čekati velike gužve, kao recimo naprimer za recept kontrole hormona štitne žlezde, rekao je Đerlek.
Onkologija 2
–Na inicijativu ministarke dr Grujičić ulazimo u projekat izgradnje Onkologije 2. To će biti možda najkvalitetniji centar u ovom delu Evrope i želimo da se u tom centru leče i odrasli i deca, jer su nam trenutno raspored lečenja dece i odraslih nekako nepovezani. Razgovaramo sa više izvođača i kako zatvoriti tu finansijsku konsrukciju, rekao je Đerlek.
