Imena užičkih dobrotvorki, proevropski nastrojenih dama iz dobrostojećih kuća i građanskih porodica, nagrađivanih, aktivnijih članica Kola srpskih sestara u Užicu su zapisana u monografiji Kolo srpskih sestara Užice, Misija dobrote(1921-2022), izdatoj povodom stogodišnjice od osnivanja i tridesetogodišnjice od obnavljanja Kola srpskih sestara u gradu na reci Đetinji.
- Ova monografija nije monografija Kola već monografija vremena i grada. Tu su porodice, tu su događaji, veličine koje su nesebično radile i žrtvovale se da se ide napred, ukazao je dr Ilija Misailović, recezent knjige.
Prema raspoloživim podacima, Kolo srpskih sestara je osnovalo odbor u Užicu u julu 1921. godine. Prva i dugogodišnja predsednica udruženja u Užicu bila je Milica Ljubisavljević, supruga apotekara Pavla Lubisavljevića. U to vreme je postojalo oko 66 mesnih odbora Kola srpskih sestara u zemlji.
Na inicijativu Milke Damjanović, Slavke Damjanović i Dragice Matić, obnovljen je mesni odbor KSS u Užicu 31. oktobra 1992. godine. Prva predsednica obnovljenog Mesnog odbora Kola srpskih sestara u Užicu bila je Mirjana Janjić, inženjer hemičar.
Prema navodima Misailovića, baština dobročinstva u našem narodu pripada majkama i sestrama uvećanog srca i plemenite duše iza kojih su stajali očevi i braća istih osećanja.
- Prvo je morala da se stvori užička elita. Privredna udruženja, esnafi su stvorili sloj bogatijih ljudi iz čijih kuća su majke i sestre izlazile u javnost. Nažalost, ta javnost u Srbiji se isticala u vreme ratova. U tim borbama, pored muževa i sinova, učestvovale su i majke i sestre kao bolničarke, kao osobe koje treba da gladnog nahrane, žednog napoje, golog obuku, bosog obuju, tužnog uteše, ali ako treba i radost da podele, istakao je dr Ilija Misailović napominjući da je u prošlosti u Užicu delovalo više humanitarnih udruženja i nacionalnih organizacija.
Prema negovim navodima, značaj Kola srpskih sestara se ogledao u tome što je, delujući humanitarno, okupljalo sve strukture društva- od vodeće visoke inteligencije, od profesora, lekara, inženjera, preko zanatlija, trgovaca, privrednika do oficira i velikana prema onim delovima nacije kojima je pomoć bila najpotrebnija – đačkoj omladini na prvom mestu, ranjenicima, bolesnim, iznemoglim i zaboravljenim članovima zajednice.
Monografiju sa blizu 600 stranica činjenica i istorijskih podataka o radu Kola srpskih sestara i užičkog odbora potpisuje Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica Kola sprskih sestara Užica, članica tog udruženja od njegovog obnavljanja u Užicu 1992. godine. U poslednje 23 godine je predsednica užičkog odbora Kola srpskih sestara i prva među jednakima, kako često voli da napomene.
- Ova monografija beleži najvažnije trenutke od osnivanja Kola srpskih sestara do danas, sve uz fotografije koje svedoče o svim humanitarnim okupljanjima, podeli paketa humanitarne pomoći tokom najtežih dana u srpskoj istoriji kojih, nažalost, nije bilo malo, ali i o delovanju članica Kola srpskih sestara u oblasti i obrazovanja i kulture, predočila je gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.
- Imate razloga da budete ponosne, a mi svi zajedno sa vama na ovo delo kojim odajemo dužno poštovanje našim dobročiniteljkama, majkama i sestrama čija je misija bila i ostala misija dobrote. Njima odajemo počast, a budućim generacijama ostavljamo u nasleđe ogromnu vrednost iz koje će učiti kako se ruše sve prepreke u nameri da se pruži pomoć, podrška, ljubav i pažnja onima kojima je najpotrebnija, istakla je gradonačelnica Užica.
Izdavač monografije je Istorijski arhiv Užice. Objavili su je u godini obeležavanja 75 godina rada užičkog Istorijskog arhiva i predstavili je javnosti 5. oktobra u okviru proslave Dana grada Užica.
- Nama je to izuzetna čast zbog dama ovoga grada i zbog tematike dobrote kojom se knjiga bavi, kazao je Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice.
- Podjednako koliko sestre svojim radom doprinose toj misiji dobrote, voleo bih da radimo da razlozi koji dovode do nepravdi u društvu budu što više suzbijeni i da radimo na tome da ti razlozi nestaju, napomenuo je.
Prema navodima autorke knjige, užičko Kolo srpskih sestara je imalo podršku Parohijskog doma, ali nije uvek imalo svoje prostorije. Nije im na raspolaganju kuća u Užicu koju je sestra Anka Jovanović ostavila udruženju. Ankina grobnica, pak, sa spomenikom kojeg je izradio užički slikar i vajar Mihailo Milovanović, u vlasništvu je Kola srpskih sestara koje ga čuvaju i održavaju.
- Svake godine dajemo parastos Anki koja je dva sina izgubila u ratu i čiji je muž umro od tuge za sinovima. Ona je u internatu nastavila da mlade devojke vaspitava i školuje. Ona nam je primer, ukazala je Slobodanka Mira Stanković Ćirković.
Predsednica Kola srpskih sestara Užice je odlučila da porodičnu kuću zakonski ostavi Kolu srpskih sestara u legat.
- Kolo ne posustaje, naglasila je Slobodanka Mira Stanković Ćirković napominjući da će užičko Kolo biti domaćin 4. Sabora Kola srpskih sestara dijaspore, regiona i Srbije i da će 14. i 15. oktobra na Zlatiboru okupiti više od 120 sestara, čak i iz Londona, Pariza, Dortmunda.
- Zahvalna sam Zlatiborcima jer su dobri domaćini. Ne može Kolo samo. Imamo mi svojih rashoda, a radimo bez nadoknade. Kolo ne bi bilo to što je bez svih vas. Zahvalna sam Užicu i Zlatiborskom okrugu jer ima dušu. Kad treba da se sakupi pomoć, to se trenom dogodi, ukazala je predsednica užičkog Kola podsetivši da je porodica ono najvažnije.
- Bogatstvo je biti članica ovakve organizacije kao što je Kolo srpskih sestara, ocenila je predsednica užičkog mesnog odbora.
Užičko Kolo srpskih sestara i danas je posvećeno humanitarnom i prosvetiteljskom radu. Usmereni su na decu bez roditeljskog staranja, decu ometenu u razvoju i sa posebnim potrebama, materijalno ugrožene porodice sa više dece. Pomažu i starima, bolesnima bez porodice, izbeglim i prinudno raseljenim, žrtvama poplava. Svake godine organizuju literarne i likovne konkurse za učenike užičkih škola, okupljaju najmlađe i najstarije tokom praznika.
Oko 2000 žena u Srbiji je uključeno danas u rad nekog od 23 odbora Kola srpskih sestara, udruženja posvećenog humanitarnom i prosvetnom radu.
