Bajina Bašta – Padine planine Tare od davnina su pozante kao prirodna apoteka na kojima raste pregršt lekovitog bilja koje se danas sve češće koristi u farmaceutske svrhe. Kleka je svoje mesto odavno pronašla u lečenju mnogih bolesti, ali i u prerađivčakoj industriji. U Bajinoj Bašti nalazi se najstarija destilerija u Srbiji u kojoj se najveća pažnja posvećuje upravo čuvenoj klekovači. Susret rakije šljivovice sa klekom dogodio se još pre 100 godina kada su ih pomešali naši stari, a sada je to brend koji iz Zapadne Srbije obilazi svet.
“Na ovim prostorima kleka se vekovima koristila u medicinske svrhe, a sa naučnog stanovišta dokazano je da poboljšava varenje, kao i da dobro inhalira disajne puteve, pomaže kod artritisa i bolova u zglobovima. Narod je još davno ovaj lek pomešao sa još jednim srpskim narodni lekom za sve, rakijom, što se pokazalo kao pun pogodak”, kaže za RINU Vladan Todorović iz destilerije BB Klekovača.
Dva miliona kilograma voća otkupi se od poljoprivrednika širom Srbije kako bi se preradilo u rakiju.
Sama destilerija nema svoje voćnjake, zbog toga se voće otkupljuje sa teritorije cele Srbije, šljiva, kupina i malina stižu iz zapadne Srbije, dok voće poput dunje, kajsije i viljamovke stiže iz centralnih i južnih delova naše zemlje.
“Kleka je sa našeg područja, sa planine Tare, samim tim ima najbolji sadržaj eteričnih ulja, zbog kraja u kojem se rađa. Trenutno u našim buradima odležava preko milion litara klekovače, rakije sa dodatkom bobica kleke. Osim nje, tu je i dvadeset ostalih vrsta rakije. Naše tržište je u Srbiji, nešto malo u bivšoj Jugoslaviji i od pre dve godine počeli smo izvoz za Kinu”, dodaje Todorović.
Ova najstarija destilarija na godišnjem nivou otkupi oko dva miliona kilograma voća iz čitave Srbije i tako je poljoprivrednicima obezbeđen siguran plasman robe. Najviše se otkupi šljive, koje bivaju pretočeno u nadaleko čuvenu ljutu. Ipak, dug je put koji zrela voćka pređe od grane na drvetu do čašice na stolu.
“Ceo proces počinje kada je voće tehnološki zrelo, zatim se odvaja koštica nakon čega ide na kljuk, zatim na fermentaciju, to traje do 15 dana. Nakon toga ide u specijalne kazane koji su kapaciteta 500 litara, u njima se vrši destilacija. Prvom destilacijom dobijamo meku rakiju, koja ide na prepek gde se dobija ljuti destilat od 61-62 procenta alkohola koji se kasnije sa demineralizovanom vodom svodi na svega 42-43 procenta alkohola u zavisnosti od vrste rakije”, objašnjava Todorović.
RINA
