Ukupno 13 330 tona otpada je razvrstano u užičkim školama tokom osam meseci ove godine i dopremljeno do Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko radi njegovog ponovnog iskorišćenja kao sirovog materijala, naveli su za Radio Lunu iz regionalnog centra istakavši da je smanjenja količina otpada iz škola zbog promene načina odvijanja nastave usled pandemije korona virusom kovid-19.
– Očekujemo da će povratkom učenika u školske klupe i količine primljenog otpada iz ovih ustanova biti na ranijem nivou, dodali su iz JKP Duboko navodeći da su tokom 12 meseci prošle godine iz užičkih škola sakupili oko 29 300 tona razvrstanog otpada.
Iz JKP Duboko su podsetili da preuzimaju primarno selektovan otpad iz 14 osnovnih i srednjih škola u Užicu.
Podsetimo, Programom prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina, 14 škola u Užicu je 2013. i 2014. godine dobilo ukupno 270 plastičnih kanti od 120 i 240 litara za selekciju otpada i po metalni kontejner (5/7 m³) za ispred škole u koji bi trebalo da ubacuju sadržinu tih kanti. Oprema je postavljena i u 14 škola u Tuzli. U okviru tog projekta, za Užice su nabavili i kamion autopodizač, 1, 5 tona PVC kesa za pražnjenje kanti i sproveli edukaciju, ekološke kvizove i sekcije u užičkim školama.
Ukazujući da zelenog kontejnera nema kod Prve osnovne škole kralja Petra II, menadžer tog projekta Miloš Radojević, viši savetnik za zaštitu životne sredine u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor, nedavno je predočio za Radio Lunu da su pojedine škole zahtevale da se zbog bezbednosti dece iz dvorišta uklone metalni kontejneri koji su postavljeni uz komplete kanti za primarnu selekciju.
– Samim tim se narušio koncept koji smo osmislili jer je ideja bila da otpad iz škola završava u posebnom kontejneru i da se ne meša sa komunalnim otpadom lokalnog stanovništva koji živi pored škole jer je struktura otpada koji dolazi iz škola potpuno drugačija od otpada koji dolazi iz domaćinstava. Pišući projekat, implementirajući ga i vodeći, rukovodili smo se idejom da su škole mesta na kojima se uče životne vrednosti i osvajaju nova znanja. Ispostavilo se da to ne ide kako smo planirali, da nisu svi podjednako motivisani i angažovani, pričao je Radojević najavljujući sastanak sa direktorima škola.
Pojasnio je menadžer tog projekta da problem, pokrenut zahtevom direktora ili nalogom prosvetnog inspektora da se kontejner ukloni, prevazilazi uticaj Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko koje taj otpad preuzima.
– Zbog toga mislim da nam treba širi konsenzus oko teme upravljanja otpadom, da nam treba saglasnost da ono što ćemo projektom uraditi i postaviti kao sistem traje i nakon njegovog isteka i da bi imalo život i ubuduće, rekao je Radojević iz RRA Zlatibor, menadžer i projekata Reciklažom tekstila do održivih rešenja, Predgrađa recikliraju(SUBREC), BWL.
Radojević je naglasio da su projekti doprineli podizanju svesti javnosti o značaju teme upravljanja otpadom, ali da u Užicu nedostaje javnih politika koje će tu oblast da urede.
Radojević: Javni sektor da unapredi odnos prema novim rešenjima
Podvukao je viši savetnik za zaštitu životne sredine u RRA Zlatibor da su Užicu potrebni ozbiljni iskoraci kada je upravljanje otpadom u pitanju, ali i baštovani koji će u kontinuitetu negovati plodove uspostavljenih projektnih rešenja i time sprečiti povratak sistema u pređašnje stanje.
– Na nosiocima je javnih funkcija, komunalnim preduzećima, javnim ustanovama, donosiocima odluka, da stalnom primenom projektnih rešenja unapređuju sistem i dalje ga usavršavaju, istakao je Radojević ocenivši i da ima još dosta prostora da javni sektor unapredi svoj odnos prema novim rešenjima iz oblasti zaštite životne sredine.
Radojević: Bez definisanih pravila igre, nema žutih kartona(AUDIO)
Radojević je predočio da Užicu nedostaje lokalni plan upravljanja otpadom, aktivna radna grupa koja se bavi unapređenjem tog sistema u gradu. Fali, prema navodima Radojevića, i posebna gradska odluka o upravljanju otpadom, van Odluke o komunalnom uređenju, i nadležni organ koji će biti koordinator svih aktivnosti u sektoru upravljanja otpadom.
Članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić je nedavno navela za Radio Lunu da joj je poznata informacija da pojedine škole iniciraju uklanjanje zelenih kontejnera i naglasila da to ne bi smelo da se uradi jer bi narušilo ideju projekta.
Jovičić nije precizirala ko je nadležan da prati održivost projekta nekoliko godina nakon njegovog završetka.
– Koordinator projekta je određen period bio zadužen za kontrolu i evaluaciju. Međutim održivost projekta zavisi od nas samih, od jedinice lokalne samouprave, javno komunalnog preduzeća koje se time bavi i na kraju od svih nas zajedno, prvenstveno od građana, odgovorila je Jovičić na pitanje Radio Lune.
Iz JKP Duboko, nakon mesec dana od poslate molbe, nisu za Radio Lunu preciznije naveli podatke o količinama otpada kojeg su dopremali iz škola ove i prethodnih godina.
Pre sedam godina iz škola 25 tona sirovina
Tokom završne konferencije projektnih rezultata, maja 2014. godine, projektni tim je naveo da je 14 užičkih škola, sa ukupno 9.700 učenika i oko 1.000 uposlenika, za nepunu školsku godinu prikupilo blizu 25 tona sirovina koje su iskorišćene procesom reciklaže umesto odlaganja na deponijski prostor.
– Na taj način je ostvarena ušteda od 950 m³ deponijskog prostora, koji je u procesu izgradnje koštao približno 13 €/m³, naveli su na završnoj konferenciji projekta uz napomenu da je PET ambalaža činila više od polovine razvrstanog otpada tokom godine dana u školama.
Pad zainteresovanosti i posvećenosti školskih aktera, edukacija na leđima nastavnika biologije, a sistem na leđima pomoćnih radnika, oscilacije u prikupljenim količinama otpada, nečistoća i veći procenat pomešanosti sirovina, nenalaženje lokacije za kontejner su tada navedeni kao pretnje uspostavljenom sistemu primarne selekcije otpada u školama sa pitanjem kako dalje.
Do 15. novembra su učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji na jesenjem raspustu. Ove godine su bili i u školskim klupama, ali i ispred kompjutera zbog nastave na daljinu.
Nema discipline, ima novih tržišta, ključ u odgovornosti pojedinca(AUDIO)
