Reka Obudojevica je čista, konji silaze do reke, istakli su iz JKP Vodovod Zlatibor navodeći da analize prečišćene otpadne vode ukazuju da su ispod graničnih vrednosti svi parametri propisani zakonom.
- Amonijak, ukupni azot, ukupni fosfor i hemijska potrošnja kiseonika su svedeni ispod granične vrednosti, rekao je master inženjer tehnologije Dušan Kovčić.
Kako je objasnio Kovčić, komunalne otpadne vode sa čitavog Zlatibora stižu u postrojenje, u proseku dnevno oko šest hiljada kubika tokom sušnog perioda.
- Maksimalni dotok je 500 kubika u satu, prema projektnim parametrima, dodao je Kovčić ukazavši i na važnost učestalog dotoka nove otpadne vode.
Prema pojašnjenju Kovčića, postrojenje funkcioniše po šaržnom procesu, po principu napuni i isprazni, spremno da uvek primi otpadnu vodu u jedan od četiri reaktora.
- Znači, jedna količina vode dođe, napuni se u reaktoru, odigraju se procesi u ciklusu od četiri sata, voda se isprazni i onda ide ponovo novi proces, dok u drugim postrojenjima to teče kontinualno, predočio je Dušan Kovčić, zaposlen u, kako su naveli, jednom od najsavremenijih postrojenja za prečišćavanje komunalne otpadne vode u ovom delu Evrope.
Iz postrojenja u probnom radu, projektovanog za 20 000 stanovnika, kazali su da im za sada ne pravi smetnje porast broja turista na najposećenijoj planini Srbije.
- Tek ćemo ove zime videti kako će to izgledati, ali je leti veća opterećenost vode, što nam je poželjno, kada nema kiše, snega i nikakvih uticaja koji bi razblažili komunalnu otpadnu vodu, jer što je više razblaženija to utiče na proces. Laički da se izrazim, gubimo hranu za mikroorganizme, pojasnio je Kovčić.
Treba, prema navodima Kovčića, osposobiti dehidrataciju mulja.
- Mulja koji se formira u reaktorima biće u višku. Pumpama izdvajamo višak mulja u poseban rezervoar i njega šaljemo na dehidrataciju mulja. Taj tehnološki proces biće pokrenut sredinom avgusta, kazao je Kovčić dodavši da ima raznih rešenja kako potom sa osušenim muljem.
Postrojenje, prema navodima Kovčića, ima mogućnost da prerađuje sadržaje iz septičkih jama.
Hemijskim filterom za prečišćavanje otpadnog vazduha, kako je pojasnio Kovčić, rešili su problem neprijatnih mirisa.
- On sav taj otpadni vazduh koji se nalazi u zgradi izvlači, usisava u sebe, prečišćava i uklanja sva štetna jedinjenja, ugljen monoksid, dioksid, amonijak, i u vidu vodene pare izlazi u atmosferu, objasnio je master inženjer tehnologije u čajetinskom JKP Vodovod Zlatibor.
U postrojenju za preradu otpadnih voda na Zlatiboru radi četvoro ljudi, što je za sada dovoljno, prema rečima Kovčića. Obučavali su ih predstavnici slovenačke kompanije Hidroinženjering i povremeno ih posećuju.
Čajetina teži da postane ekološka opština, a korak napred učiniće izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Čajetini, Mačkatu i Sirogojnu. 
Trenutno septičke jame preovlađuju, naročito u seoskim naseljima.
Otvoreno Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru
U planu je rešavanje otpadnih voda koje idu u drinski i moravički sliv na teritoriji Čajetine, predočio je za Radio Lunu direktor čajetinskog JKP Vodovod Zlatibor Milomir Tucović.
On je istakao važnost zdrave životne sredine po razvoj turizma i širenje Zlatibora.
Tucović: Izvorska voda sa Sušičkih vrela za oko tri godine, moguća korekcija cene vode
Među važnijim ovogodišnjim poduhvatima Tucović je izdvojio urađenu zamenu magistralnog cevovoda – od lokacije Bregovi do hotela Tornik, postavljen krak prema rezervoaru Karaula od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru.
Značajna je, prema navodima Tucovića, završena prva faza gradnje Sušičkih vrela, duga 4, 2 kilometra, tokom koje su postavljene cevi od tog mesta do Žigalskog visa gde će biti fabrika za preradu vode.
Projektuju drugu fazu radova od Žigalskog visa do rezervoara Karaula u dužini 17 kilometara sa planom Opštine i JKP Vodovod da za dve, tri godine obezbede izvorsku vodu sa Sušičkih vrela. Dodatnim količinama vode boljeg kvaliteta, prema navodima direktora čajetinskog JKP Vodovod, zadovoljiće kapacitete i otvoriti mogućnosti za dalja napredovanja razvoja planine sa oko 2000 novih priključaka godišnje koji zahtevaju izuzetne količine vode.
