Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je u sredu, 18. decembra povodom obeležavanja Međunarodnog dana migranata, da je u ovoj godini zabeležen značajan pad broja migranata koji prolaze kroz Srbiju na svom putu ka EU, i to za 82 odsto.
Prema poslednjim statističkim podacima Komesarijata, tokom 2024. godine u prihvatnim i centrima za azil evidentirano je ukupno 18.865 lica, a prethodne godine evidentirano je 106.742 lica.
Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević ukazala je na to da je Srbija kroz godine pokazala humanost i spremnost da na organizovan način brine o migrantima, bez obzira iz koje zemlje dolaze, te da će sa empatijom i razumevanjem nastaviti ovu politiku, obezbeđujući pomoć svima kojima je potrebna.
Kroz našu zemlju prošlo je više od milion migranata, a adekvatno zbrinjavanje i podrška predstavljali su veliki izazov koji smo uspešno savladali, navela je ona i dodala da je u ovom trenutku aktivno sedam prihvatnih i azilnih centara u Srbiji, u kojima borave 493 lica.
Šef Misije IOM u Srbiji Zejnal Hadžijev istakao je da je veliki deo migracija danas podstaknut potrebama tržišta rada, što se primećuje u prisustvu migranata iz Egipta, Kube, Rusije, Kine, Nepala, Šri Lanke, Indije, Bangladeša, Pakistana, koji dolaze na Zapadni Balkan radi radnih prilika, donoseći jedinstvene veštine i tako podstičući inovacije i razvoj ekonomija.
Prema njegovim rečima, ogroman je transformativni potencijal u regularnim radnim migracijama sa uticajem na ekonomski rast, a kao zemlja koja se nalazi na važnoj ruti, Srbija može kroz inkluzivne politike i međunarodnu saradnju da iskoristi migracije kao potencijal za razvoj.
IOM radi na tome da strani radnici mogu da ostvare svoja prava u Srbiji, u skladu sa međunarodnim standardima i širim naporima za efikasno rešavanje potreba tržišta rada, podvukao je on.
Od 2015. godine, više od 250 miliona evra opredeljeno je za jačanje kapaciteta Srbije da odgovori na potrebe migranata i izbeglica u skladu sa standardima EU i međunarodnim standardima, rekao je on i dodao da će EU nastaviti intenzivno da radi sa srpskim vlastima, državama članicama, agencijama EU, IOM-om i UNHCR-om.
U toku 2024. godine vraćena su 103 lica u 23 različite zemlje porekla kroz program dobrovoljnog povratka (AVRR), što predstavlja povećanje od 14,58 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je vraćeno 89 lica.
