U Srbiji se, prema procenama, godišnje nakupi od 1.500 do 2.100 tona farmaceutskog otpada, od čega većina završi u komunalnim deponijama, a zatim u zemljištu i vodi, objavio je magazin Biznis i finansije.
Direktor kompanije “Remondis Medison” za Srbiju Bojan Sudarev tvrdi da se hemikalije iz tih lekova vraćaju kroz lanac ishrane.
- “Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanje izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci”, rekao je Sudarev.
Kako je navedeno u tekstu, pretpostavka je da farmacentski otpad u Srbiji stvara od 500 do 600 tona farmaceutska industrija, zdravstvene ustanove od 600 do 800 i stanovništvo od 400 do 500 tona.
Kompanija “Remondis Medison” iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona.
- “Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno”, tvrdi Sudarev navodeći da je zo posebno slučaj kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja kojih jedno domaćinstvo godišnje sakupi od 200 do 300 grama.
Za preradu tih lekova u Srbiji, samo Remondis Medison ima dozvole i postrojenje, kao i kapacitet da ih sve preradi, ali se za ostatak otpada plaća spalionicama u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Poljskoj.
Sudarev je naveo da su apoteke, prema zakonu iz 2016, u obavezi da od građana prihvate lekove kojima je istekao rok, te da ih u roku od 36 meseci predaju nekoj od kompanija koje su registrovane da ih zbrinjavaju.
- “Ali, kako je to značajan trošak za apoteke, malo koja će prihvatiti stare lekove. S druge strane, firme registrovane za prikupljanje farmaceutskog otpada nemaju pravni osnov za poslovanje sa privatnim licima, tako da građani praktično nemaju gde da odlože to što im se nakupilo u fiokama”, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, odlaganje zastarelih lekova u kontejnere opasnosno je jer su “kontejneri neobezbeđeni i laka su meta nelegalnih sakupljača, deponije takođe, pa nije retkost da se ti odbačeni lekovi nađu u nekim ‘ćoškovima’ gradskih pijaca ili na drugi način dođu do kupaca, obično neukih ili ugroženih ljudi”.
On je objasnio da su prerađivači farmaceutskog otpada u nejednakom položaju, jer je potrebno da se zakon primenjuje kao u slučaju sa reciklerima elektronike i otpadnih guma, koji za zbrinjavanje otpada dobijaju novac od države, iako ga ima daleko više nego od zastarelih lekova.
