Za izradu softvera, pribavljanje konsultantskih ili arhitektonskih usluga, izbor ponuđača prema najnižoj ceni nije najbolje rešenje i ne može biti presudni kriterijum, a ipak u prethodnom periodu naručioci su gledali samo cenu u čak 93% ovih javnih nabavki, saopštio je NALED na radionici sa medijima o važnosti veće primene kriterijuma kvaliteta odnosno izboru ekonomski najpovoljnije ponude.
Prema mišljenju NALED-a, potrebno je da naručioci pri planiranju nabavke istraže tržište radi boljeg sastavljanja tehničkih specifikacija, preciznije navode predmet nabavke i pažljivo odaberu dodatne uslove za učešće, kako bi podstakli konkurenciju, umesto da je ograniče. Iako je za kriterijume kvaliteta čulo 87% naručilaca, koristi ih tek trećina što ukazuje na potrebu za obukama kako bi ih dosledno i uspešno primenjivali.
Od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama povećala se konkurencija i na primeru nabavki arhitektonskih usluga vidimo da je udeo postupaka sa jednom ili dve ponude smanjen sa 83% na 69%, ali je to i dalje visok procenat i cena i dalje ostaje glavni kriterijum za dodelu ugovora u čak 95% slučajeva. Sa više ponuda imamo veću konkurenciju, a sa više kriterijuma bolji kvalitet jer najniža cena često može dovesti do dodatnih troškova, rekao je koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić.
U analizi više stotina nabavki, posebno kod programerskih usluga uočena je velika upotreba pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, kriterijumi su ograničavali konkurenciju i neretko nisu odgovarali specifikaciji. Indikativno je i da su u dve trećine analiziranih postupaka, procenjena i ugovorena vrednost bile identične. Prosečan broj ponuda u ovim nabavkama bio je 1,12 dok je cena bila odlučujući faktor u 96% slučajeva.
Slična situacija uočena je i u nabavci konsultantskih usluga (prevođenje, savetovanje, priprema i nadzor projekata) gde je kriterijum kvaliteta bio korišćen u manje od 10% postupaka, a broj ponuda po nabavci ispod republičkog proseka od 2,5. U ovim nabavkama uočeni su i primeri ograničavajućih uslova – da ponuđač za prevođenje ima ugovore sa 10 sudskih tumača za svaki od 10 različitih jezika ili da ponuđač ima najmanje 10 advokata od kojih je bar dvoje u prethodnih pet godina savetovalo javnog partnera, koji je razvijao projekat izgradnje javne garaže.
Analize stanja javnih nabavki u tri oblasti izrađene su u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“. Projekat sprovodi NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida). Ciljevi projekta su i promocija veće primene „zelenih“ i socijalnih kriterijuma u javnim nabavkama, kao i podrška unapređenju sistema kroz izradu mobilne aplikacije za nabavke, eLearning platforme i registra ponuđača.
Srbija uporedo treba da rešava sve slabosti u sistemu nabavki. Prioritet je da se otvori nadmetanje za sve radove, dobra i usluge koji se plaćaju javnim novcem, što trenutno nije slučaj. Jednako je bitno da naručioci dobiju usluge i dobra odgovarajućeg kvaliteta. Kao što svako od nas kada naručuje nešto za sebe brižljivo vaga između cene i kvaliteta, to treba da čine i naručioci iz javnog sektora. Svesni smo da to nije lako i u okviru projekta smo pokušali da im pomognemo kroz konkretne savete za pripremu konkursne dokumentacije i uputstva za vrednovanje ponuda, izjavio je programski direktor Transparentnosti Srbija, koja je partner na projektu Nemanja Nenadić.
U Sloveniji se godišnje obavi više od 15.000 postupaka, u vrednosti većoj od šest milijardi evra (više od 12% BDP-a) i da je važno da država vešto upravlja potrošnjom, ali i da neguje strateške elemente nabavki.
Ključ uspešne nabavke su transparentan sistem, profesionalni javni službenici i digitalno okruženje koje se mora oslanjati na fer tržište, dostupno svima. Naše istraživanje je pokazalo da svaka dodatna ponuda u proseku može da snizi cenu za oko 4%. U procesu smo razvoja IT rešenja ne samo za transparentne javne ugovore, već i za ažurnu potrošnju na te ugovore, koja će biti dostupna javnosti. Ali, pored sve ove transparentnosti, važno je da imamo i nezavisne institucije i mehanizme kontrole, rekao je direktor Agencije za javne nabavke u Sloveniji Sašo Matas.
