Ugovor o donaciji u vrednosti od 8,5 miliona evra, za realizaciju četvrte sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije potpisan je danas u Vladi Srbije, prenosi agencija Beta.
Direktorka Elektromreža Srbije Jelena Matejić rekla je da je taj projekat najveći po vrednosti koji je ta firma realizovala. Podsetila je da je u prošloj godini završena druga sekcija ovog projekta, a od prvog kvartala 2024. bi trebalo da krene realizacija treće sekcije.
-Od 2011. godine realizovali smo investiciju u vrednosti od 380 miliona evra. U narednih 10 godina investiraćemo u prenosni sistem Srbije 900 miliona evra, rekla je ona.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je rekla da je ovo još jedan korak ka podizanju enegetske stabilnosti i sigurnosti snabdevanja električnom nergijom građana i kompanija u zapadnoj i centralnoj Srbiji, navodi agencija Beta.
Ona je naglasila da će 83 kilometara dalekovoda koji će biti izgrađeni, učiniti elektromrežu Srbije sigurnijom, a da je do sada izgrađeno 120 kilometara takve mreže od Pančeva do granice sa Rumunijom i između Kragujevca i Kraljeva.
Đedović je dodala da se radi na izgradnji Hidroelektrane Bistrica koja će biti važna za budućnost našeg energetskog sistema. I ovaj koridor takođe ima značajnu ulogu za integraciju tog velikog proizvodnog energetskog kapaciteta.
Istakla je da ovaj projekat vraća Srbiju na mapu evropskih energetskih sistema i da će on omogućiti proizvodnju i distribuciju struje u Evropi ali i da će građanima u Srbiji energija stizati po najnižim cenama. Rekla je da se planiraju dalja ulaganja u prenosni sistem i da će se graditi Panonski koridor, kroz Vojvodinu.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre kazao je da projekat predstavlja prekretnicu za Srbiju na putu ka EU i za boljitak njenih građana. Naglasio je da 2023. godinu EU počinje sa 262 miliona evra grantova za sedam novih zelenig projekata u Srbiji, kao i da postoje grantovi u vrednosti od 163 miliona evra bespovratnih sredstava.
-Ovakvi grantovi ce omogućiti da cene električne energije za domaćinstva budu priuštivije. Ova linija koja povezuje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je jedna od važnijih na panevropskom planu u povezivanju električne enrgije, rekao je Žofre.
Nemačka razvojna banka (KFW) pomaže ovaj projekat sa 90,3 miliona evra za izgradnju sekcije 2 i 3 na relaciji Kragujevac Bajina Bašta. Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva pravca su završena, a treći i četvrti pravac Bajina Bašta Obrenovac i Bajina Bašta do grance sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju.
Taj prenosni sistem struje, zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja. Transbalkanski elektroenergetski koridor, kako je najavljeno ranije, biće u funkciji 2027. godine. EU već razvija još jedan dalekovodni sistem, tesno povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije.
