Bez rodno odgovornog budžetiranja nema ujednačenih usluga u lokalnoj zajednici, zaključak je prezentacije rezultata projekta Aktivizmom građana ka održivim
politikama rodnog budžetiranja u procesu reforme javne uprave u Užicu. Sledeći koraci su prikupljanje podataka o strukturi korisnika sredstava gradskog budžeta u javnim institucijama kao osnove za ravnomerniju raspodelu u javnim pozivima.
Gordana Savić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju kaže da građani nisu dovoljno informisani na koje načine mogu da se uključe u Rodno odgovorno budžetiranje. Oni su predložili da bi lokalna samouprava trebalo da bude otvorenija i transparentnija kroz uvažavanje predloga i efikasnije plasiranje informacija.
Polazna tačka je da sve ono što planiramo, a ne nađe se u loklanom budžetu onda to nije politika koja je dostupna građanima. Rodno odgovorno budžetiranje spada u princip otvorenosti i transparentosti rada lokalne samouprave. Građani bi trebalo da daju svoje sugestije koje usluge treba uspostaviti i na koji način da se odgovori na te potrebe, kaže Savić.
Analiza je pokazala da ne postoji rodna statistika i prvi korak u Užicu je napraviti istraživanje javnih ustanova kako bi se dobili precizni podaci o strukturi korisnika sredstava iz budžeta. Upotrebljavaće se izveštaji razvrstani po polu, uzrastu i zdravstvenim potrebama.
Grad Užice je uspostavio mehanizme kao što su lice odgovrono za rodnu ravnopravnost, Savet za rodnu ravnopravnost, kao i Komisiju koja će analizirati kako lokalna samouprava kreira usluge za marginalizovane grupe.
Mi insistiramo da se ispoštuju marginalizovane grupe koje do sada nisuimale priliku da dobijaju sredstva koj asu neophodna za funkcionisanje. Naš zadatak je da forsiramo raspodalu prema polu koji je do sada bio manje zastupljen ili čija su prav abila uskraćena. Isto mislim na osobe sa smetnjama u razvoju ili stanovnike sela koji nisu dovoljno obavešteni o odlukama koje Grad donosi, rekla je članica Komisije za rodnu ravnopravnost Grada Užica Branka Budimir.
Na pitanje “Da li ste upoznati da je u Republici Srbiji u toku reforma javne uprave” 61,8 odsto građana odgovorilo je “Ne”, a njih 64,7 odsto smatra da je proces reforme netrasnparentan. Čak oko 70 odsto ispitanika ne zna da je rodno odgovorno budžetiranje deo reforme, a skoro 62 odsto smatra da je za taj proces neophodna uključenost svih aktera u lokalnoj zajednici.
Istraživanje je pokazalo da su za građane najbitniji mehanizmi koji obezbeđuju kvalitet javnih usluga i njihova dostupnost.
Jedan od predloga je da kriterijumi javnih poziva za dodelu sredstava bude koliko korisnika će biti zadovoljeno u odnosu na pol, starost ili pripadnost manjinskoj grupi.
Ako pogledamo osobe sa invaliditetom mi možemo videti da su na glavnoj ulici postavljene rampe, ali ako pođu u Gradsku kuću onda mogu samo da pristupe prvom spratu. Moramo da razmišljamo i o tome kako da oni dođu do pravovremenih informacija. Dosta njih su zaposleni i ostvaruju prihode, ali samo jedna banka u Užicu je dostupna za osobe sa invaliditetom, naglašava Savić i dodaje da bez rodno odgovornog budžtiranja nema ujednačenih usluga u lokalnoj zajednici.
Najveći izazov projekta Rodno odgovorna lokalna zajednica bio je upravo naziv odnosno da građani i lokalna samouprava razumeju da se radi o jednakosti svih grupa u korišćenju sredstava.
Rodno odgovorno budžetirajne je širi koncept dostupnosti usluga svim marginalizovanim grupama. Nije to samo šta žene hoće, nego da usluge budu jednako dostupne i starima i mladima i deci koja žive na selu i onoj koja su u gradu, jer su usluge uvek dostupnije ljudima u gradu. Isto tako usluge bi trebalo da budu dostupne i zaposlenima i nezaposlenima, dodaje Savić.
Plan je da se nastavi sa novim projektom Građani u akciji u kome će se kroz uključivanje građana doneti lokalni plan akcije za rodnu ravnorpavnost.
Upitnik se može popuniti na linku.
Rodno odgovorno budžetiranje je potpora za reformu javne uprave koja traje od 2008. godine i ono je obaveza za lokalnu samoupravu.
Projekat Aktivizmom građana ka održivim politikama rodnog budžetiranja u procesu reforme javne uprave u Užicu realizuje Užički centar za ljudska prava i demokratiju u saradnji sa Centrom za evropske politike u okviru Weber 2 programa koji finasira Evropska Unija.
