Kada je napunila pet godina Dariji Pašović iz Nove Varoši otkriveno je da boluje od teške boolesti. Njena dijagnoza bila je hemipareza, nerološki poremećaj koji se karakteriše smanjenom funkcijom mišića. Izgledala je drugačije od svojih vršnjaka i kako kaže, nekad je bilo jako teško odrastati u svetu dece koja nisu imala probleme sa zdravljem i drugačiji fizički izgled.
“Otac i majka su u ranom detinjstvu otkrili da sa mnom nešto nije u redu i da na neki način zaostajem u razvoju za drugom decom. Tačnije, da mi je desna ruka zgrčena, teško sam hodala. Tada su roditelji odlučili da saznaju šta se sa mnom tačno dešava i kucali na sva vrata, od doktora do doktora čak išli i na magnetne rezonance i tako otkrili šta je problem”, započinje svoju priču Darija.
Ipak, uz ogromnu podršku majke, pokojnog oca i prijatelja uspela je da ima srećno detinjstvo, da odrasta ne obazirući se na svoj hendikep, dečje prozivke kojih je bilo tokom osnovnog školovanja. Ona nije poklekla pred svojom sudbinom, nastavila je hrabro da korača kroz život, i uprkos hendikepu nakon osnovne upisala je i završila Višu turističku školu u Užicu.
“Otac je rano preminuo i kroz veći deo mog života išla sam uz majčinu nesebičnu podršku i ona je zaslužna za to što sam takva kakva jesam trenutno. Naravno, tu su i bliski prijatelji, jer da bi dete sa određenim invaliditetot uspelo u svojoj svakodnevnoj borbi, mora da ima podršku okoline. Majka se plašaila da ako ja ne budem imala samopouzdanje i podršku, da ću klonuti duhom i imati strah od ljudi. Bilo je i dosta odbijanja, od strane ljudi i to sam lično shvatala, a najviše toga je bilo u periodu od petog do osmog razreda osnovne škole. Dešavlo se čak i da upere prstom u mene i kažu šta se dešava sa tobom, jer sam ja uvek išla levom stranom ulice dok su ostali desnom, jer je meni desna tela oštećena”, navodi ova Novovarošanka.
Oduvek je umela svoje misli i osećanja na najbolji način da pretoči u reči i zato se po završetku srednjeg školovanja i po povratku iz Užica počela baviti novinarstvom. Svesna svoje situacije i toga da mnoge devojčice koje imaju zdravstvene probleme odrastaju bez podrške, odlučila je da bude ta koja će kroz blog svoja iskustva nesebično podeliti sa drugima.
“Odlučila sam da otvorim platformu, blog “Hendikep magazin”, posvećen prvenstveno ljudima sa invaliditetom. Tamo ću pisati o problemima sa kojima se susreću. Takođe, moći će da pročitaju razna iskustva i ispovesti ljudi sa smetnjama u razvoju ili bilo kojim oblikom invaliditeta. Razlog zbog čega sam ja došla na ideju to da uradim je taj što želim drugima da približim i objasnim da invaliditet nije nikakav bauk. Da sa tim može može normalno da se živi i sve je stvar volje i karaktera. Predaja nikad nije opcija”, izjavila je Darija.
Ova hrabra devojka upravo je najbolji primer da se sve prepreke mogu uspešno prevazići i pobediti predrasude. Iako ju je okolina posmatrala kao “čudo od deteta”, kaže da se trudila da retko bude tužna zbog svojih nedostataka, jer se uvek vodila time da bude sposobna, samostalna za život i rad. I u tome je uspela.
