Lider regije na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine – vizija je Užica 2030. godine, zacrtana u usvojenom Planu razvoja grada za period od 2022. do 2030. godine, sa predočenom analizom postojećeg stanja na oko 200 strana, zvaničnim podacima relevantnih ustanova, opisanim prioritetnim ciljevima i merama unapređenja pet razvojnih pravaca, navedenim načinima praćenja sprovođenja i vredovanja učinaka plana razvoja.
- Po prvi put je Užice dobilo plan razvoja grada, napomenuo je koordinator koordinacionog tima Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada Užica, podsetivši da su lokalne samouprave u Srbiji dužne da donesu taj akt prema Zakonu o planskom sistemu kojeg je Narodna skupština usvojila 2018. godine, kako je ukazao Mitrović, po prvi put u istoriji zemlje. Republička vlada, donošenjem tri uredbe iste godine, usmerila je načine izrade tog planskog dokumenta.
Kako je pojasnio Mitrović, najviši dokument razvojnog planiranja na nivou grada je nastao nakon sedam faza procesa pripreme njegove izrade uz mentorsku podršku u okviru Projekta za mentorstvo u lokalnom procesu planiranja. Usvajanje dokumenta je usledilo nakon više od stotinu održanih zvaničnih konsultativnih sastanaka, javne rasprave koja je trajala mesec dana i završnog sastanka, otvorenog javnog skupa, 24. januara koji je okupio oko 120 ljudi.
Na izradi dokumenta, prema navodima Mitrovića, radilo je 19 tematskih radnih grupa uz Partnerski forum i koordinacioni tim i učešće struke, lokalnih saveta, oko deset organizacija civilnog društva, javnog, privatnog i civilnog sektora.
Odbornik Vladan Virijević je nazvao Plan razvoja grada spiskom lepih želja.
- Plan je kada stavite jasno definisane rokove za završetke svih projekata i radova. Ako je 2030. godina rok, na osnovu rada u prethodnih 11 godina, potpisujem da ni 30 odsto ovoga neće biti urađeno. (…) Sve se svodi na pusta obećanja. Imaćete našu podršku kada stavite sve rokove, istakao je taj odbornik iz redova Srpske stranke Zavetnici.
Navode odbornika Virijevića, predstavnici pozicije su protumačili kao nekorektan, politički pristup u nedostatku ozbiljnijih argumenata za kritikovanje plana razvoja.
Virijević je doveo u pitanje rezultate urađenog, navodeći da je i nakon dostavljanja lifleta sa informacijom o procesu izrade Plana razvoja i načinima i kanalima na 24.000 adresa građana Užica, posredstvom sistema objedinjene naplate i na 750 adresa elektronske pošte tokom perioda izrade plana razvoja stiglo 19 predloga zainteresovanih strana.
- Šta može da bude transparentnije i više javno od ovoga. Svakoj oblasti se detaljno pristupilo, odgovorio je Dragoljub Stojadinović, zamenik gradonačelnice Užica, navodeći da je svako mogao da iznese predlog, sugestiju, primedbu na nacrt dokumenta tokom celog procesa.
Avram Ilić iz Zdrave Srbije je naveo da u dokumentu ima i izostavljenih tema, nedostataka, te i da je otvoreno pitanje vremena sprovođenja navedenih aktivnosti.
- Svi planovi i ciljevi na prvu odaju dobar utisak i da je dosta ljudi bilo uključeno, spomenuo je Ilić uz napomenu da Zdrava Srbija podržava usvajanje tog dokumenta jer bi glasanje protiv, kako je naveo, bilo neodgovorno.
Direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor Slavko Lukić, član koordinacionog tima, predočio je da je Užice na vrhu liste gradova po broju formiranih radnih grupa za izradu plana razvoja. Prema navodima i iskustvu Lukića, šest puta je uvećan broj radnih grupa u Užicu u odnosu na njihov uobičajen broj u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji.
- To se pokazalo kao korisno jer je omogućilo uključivanje svih sektora da doprinesu u donošenju strateških dokumenata. (…) Sekretarijat za javne politike, ovlašćen za ovaj proces, ističe Užice kao jedan od najboljih primera u Srbiji za proceduru i metodologiju izrade plana razvoja, kazao je Lukić poručivši da je sada otvoren prostor za druga dokumenta javne politike i da će sve uopšteno biti razrađeno strateškim dokumentima nižeg ranga.
Usvojen planski dokument, kako je predočeno, usklađen je sa Agendom 2030, međunarodnim globalnim okvirom koji je ugrađen u sve politike Evopske unije.
Predsednik užičke skupštine je napomenuo da je usvojen strateški dokument podložan izmenama.
Planu razvoja grada se moraju prilagoditi svi planski dokumenti nižeg ranga.
- Plan razvoja grada Užica do 2030. godine je usklađen sa svim ciljevima Prostornog plana grada Užica i sa Generalnim urbanističkim planom grada Užica i svim merama predviđenim planovima generalne i detaljne regulacije područja za specifične delove, naselja i ostala područja, napomenula je gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.
Podsetimo, odbornici Skupštine grada Užica su sredinom aprila 2021. godine, na devetoj sednici, usvojili odluku da u roku od godinu dana bude izrađen Plan razvoja grada Užica za period od 2021. do 2028. godine. U junu 2022. godine, tokom 18. skupštinske sednice, usvojena je izmena odluke, pa je sedmogodišnji period važenja plana razvoja pomeren na period od 2023. do 2030. godine sa rokom od šest meseci za izradu dokumenta.
Dosadašnji razvoj Užica je bio zasnovan na planskom dokumentu Strategija lokalnog ekonomskog razvoja za period od 2012. do 2020. godine.
Uspeh primene plana i stvaranja preduslova za razvoj, prema navodima odbornika SPS-a Radiše Marjanovića, dobrim delom zavisiće od saobraćajne infrastrukture, odnosno, kako je naveo, od mogućnosti razvoja republike, ulaganja u drumske saobraćajnice i stavljanja aerodroma Ponikve u funkciju.
Prema navodima odbornika Aleksandra Vučićevića, plan razvoja predstavlja obimnu verziju SVOT analize koja kaže gde više treba ulagati i gde je prednost grada u razvoju.
- Pratićemo svaku napisanu reč u planu razvoja grada, poručili su Zavetnici, usput zamerajući što je na dnevnom redu 24. sednice obiman materijal sa blizu 40. tačaka, te da je bilo teško pročitati sav materijal za kratko vreme pred sednicu.
Dokument sa blizu 430 stranica je dostupan u elektronskom izdanju na zvaničnom sajtu lokalne samouprave, dok je poslednju skupštinsku sednicu moguće pogledati na zvaničnoj Fejsbuk stranici Grada Užica.
Uskoro će u fokusu Užica biti i srednjoročni plan, kako je navedeno u zakonu, sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i koji omogućava povezivanje javnih politika sa srednjoročnim okvirom rashoda.
