Zbog dečaka Luke koji boluje od akutne leukemije i kome je potrebna transplatacija matičnih ćelija Užičani, ali i ostali iz ovog kraja su proteklih mesec dana pokazali humanost, jedinstvo i odazvali se pozivu da daju uzorak krvi i upišu se u registar matičnih ćelija. Sve to je dovelo do toga da nacionalni registar matičnih ćelija sada ima 17 hiljada potencijalnih davalaca. To je dokaz da je apel lekara, medicinskih radnika, transplantiranih pacijenata koji su objašnjavali i pričali da bolesnicima od leukemije mogu pomoći potencijalni davaoci dali rezultat i da se razvija svest ljudi o tome da nacionalna baza matičnih ćelija treba da bude što veća.
Akcija za Luku bila je povod i pokazalo se dobar način da se tema o značaju matičnih ćelija i njihovoj ulozi i pomoći koju nose za obolele od leukemije, aktuelizuje i da se kod ljudi probudi interesovanje i shvate da nije teško pomoći teško obolelima.
Kada su roditelji Luke Bosiljčića saznali od čega njihov sin boluje, vrlo brzo su se aktivirali i stupili u kontakt sa Udruženjem Leuka koje pomaže obolelima od akutne leukemije i odlučili da u Užicu pozovu ljude da pomognu Luki, ali i svima onima kojima je pomoć neophodna, jer broj obolelih od ove opasne bolesti raste, kako navode stručnjaci.
Neočekivano i pre same akcije u maju je za samo nekoliko dana uzorke krvi dalo i upisalo se u registar matičnih ćelija blizu 1000 ljudi na odeljenju transfuzije Opšte bolnice Užice.
Organizovana su davanja uzoraka krvi i u Požegi, Bajinoj Bašti, Čajetini, Priboju, a uz Akciju za Luku koja je održana u sredu u Krčagovu za mesec dana je upisano malo više nego za celu prethodnu godinu. Kako je za Radio Lunu saopštila operativni direktor Udruženja Leuka Jelena Ivanović, veliki cilj je ostvaren.
–Cilj od 5000 ljudi upisanih za ovu godinu je skoro ostvaren. Mi sada u nacionalnom registru imamo oko 17000 ljudi. U zlatiborskom okrugu je za nepunih mesec dana upisano oko 3000 ljudi. U sredu je na akciji u Krčagovu upisano oko 200 ljudi, u Požegi je pre nekoliko dana bilo 111, a u prvoj akciji u Požegi je bilo 297. Ljudi su se upisivali u celom užičkom kraju, navela je Ivanović iz Udruženja Leuka koje pomaže obolelima od akutne leukemije.
Na osnovu obolelih u Srbiji prema broju stanovnika naše zemlje došlo se do matematičkog podatka da je u registru potrebno oko 100 hiljada ljudi da bi svaki oboleli imao podudarnog donora, navela je Ivanović iz Leuke. Upravo to pokazuje koliko je brojka od trenutih 17 hiljada upisanih u nacionalni registar mala i zbog čega je važno da taj broj raste. O tome svedoči i poređenje sa zemljom u okruženju.
–Hrvatska ima oko 60 hiljada upisanih u njihovom registru, a ima manji broj stanovnika od nas. Što se tiče svetske baze matičnih ćelija Srbija jako nisko i sve to ukazuje da treba da nas bude više, rekla je Ivanović.
Rukovodilac nacionalnog registra dr Glorija Blagojević je učestvujući u Užicu na tribini Matične ćelije-lek u nama rekla da je transplatacija matičnih ćelija hematopoeza neophodna za najteže bolesnike kojima je jedini vid izlečenja da prime zdrave matične ćelije od davalaca.
–Teško je naći dve osobe koje su podudarne, a da nisu rođeni brat i sestra, zato treba da nas je više u nacionalnom registru, jer ti antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost između davaoca i bolesnika su raznoliki, rekla je dr Blagojević.
Nacionalni registar je osnovan 2005. godine, a deo svetskog registra je postao 2012. godine. Zahvaljujući tome, za sve naše bolesnike, a transplantirano ih je oko 350 nađen je odgovarajući davalac. Iako je na raspolaganju više od 40 miliona potencijalnih davalaca iz celog sveta, navodi dr Blagojević, za oko 10 posto naših bolesnika ne možemo da nađemo davaoca i zato treba da nas je mnogo više, ističe ona, jer smo mi međusobno sličniji.
–Samo 25 posto bolesnika ima podudarnog davaoca u svojoj familiji, kad uračunamo u to da neko ima više godina taj broj se još više smanjuje. Zato je za preko 80 posto naših bolesnika važno da imamo nesrodne davaoce, to su ljudi koji se dobrovoljno prijavljuju za davaoce i upišu u registar, kaže dr Blagojević.
Jedan od razloga što je važno da u nacionalnom registru bude više ljudi je i to što je veća šansa da neko iz Srbije bude podudaran sa nekim iz svoje zemlje, rekla je Blagojević. Pošto su antigeni koji se definišu isti u istim etničkim grupama, a takođe mnogo je lakše obraditi davaoca koji je tu, nego nekoga ko je u inostranstvu.
Leukemija je malignitet ćelija krvi i koštane srži, koji nastaje usled nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u koštanoj srži. Ova bolest nastaje najčešće iz belih krvnih zrnaca leukocita i njihovih prethodnika, ali može nastati iz ostalih ćelija krvi. U krvi i koštanoj srži obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita blasti. Leukemija može biti hronična i akutna. Podudarnog donora nije lako pronaći jer antigeni koji su potrebni da se odrede odlikuju se velikom raznolikošću, navodi Blagojević.
Procedura upisa u registar matičnih ćelija je veoma jednostavna. Osim što kratko traje, ne predstavlja nikakvu opasnost po ljude, ali i ne boli, kako ističu i lekari, a oni koji su se na taj korak odlučili kažu da im je taj čin doneo veliko ispunjenje, jer osećaj da ćeš možda nekada, nekome pomoći i pružiti život je neprocenjiva.
–Procedura traje pet minuta. Date mali uzorak, kao za krvnu sliku, ne narušavate svoj imuni sistem, ne postajete anemični, popunite upitnik i to je sve. Mi iz uzorka uradimo tipizaciju, to je definicija antigena, na osnovu kojih se određuje podudarnost i ubacimo vas u bazu. Podaci svih su zaštićeni.Ukoliko dođe do same procedure davanja matičnih ćelija procedura je potpuno bezbedna i bezbolna, a onome ko primi vaše matične ćelije, praktično darujete život, rekla je Blagojević.
Proces obrade materijala, odnosno potraga za potencijalnim podudarnim donorom traje otprilike između četiri i osam nedelja.
–Kada se pronađe podudarni donor on se poziva i saopštava mu se ta informacija. Zatim je potrebno da on prođe lekarske preglede različitih specijalnosti. I ukoliko zdravstveno stanje donora dopušta, onda on dalje kreće u proceduru pripreme za davanje matičnih ćelija, objasnila je načelnik Odeljenja za transfuziju Opšte bolnice Užice Marija Perišić Božić.
To zašto neko oboli od leukemije ili neke druge maligne bolesti ni medicina još uvek ne ume da odgovori.
–Leukemija i svi maligniteti i bolesti krvi nastaju iz više faktora. Možemo okriviti bombardovanje, pesticide, pušenje, ali nikome nije jasno šta je to što dovede do maligniteta, navela je Blagojević.
Uzorak krvi za upis u registar matičnih ćelija mogu da daju ljudi od 18 do 45 godina. Mlađi od 18 godina ne mogu dati krv jer to Zakon tako propisuje, a i kako je na tribini rekla načelnica užičke transfuzije dr Marija Perišić Božić, oni treba da sazru i shvate zašto doniraju krv, da li to tako treba ili to tako osećaju.
Užičanki Danki Topalović je 2018. ustanovljena leukemija, a 2019. godine u martu je transplantirana. Ona je rekla da ono što u životu možete da postignete, ne može da se meri sa mogućnošću da nekome darujete život.
–Zahvaljujući tom nekom donoru sam i ja danas ovde. Majka sam svojoj deci, ćerka svojim roditlejima, prijateljica, kuma, zahvaljujući doktorki Gloriji koja mi je pronašla donora. Apelujem na sve da i nakon pronalaska donora Luki ne stanemo i mi kao grad i volela bih da se ova akcija proširi na celu zemlju, poručila je Topalović.
Užičanka Brankica Jovanović odazvala se i dala krv u Akciji za Luku, a kako je navela za Radio Lunu to je uradila jer se radi o dečaku kome treba pružiti šansu da živi.
Prosvetni radnik Nenad Vukajlović je naveo da mu je to što je dao krv i upisao se u registar čin koji mu je ispunio dan, jer se nada da će neko od svih njih biti potencijalni donor za Luku.
Dobrovoljni davalac krvi Nenad Marković iz Sevojna je za Radio Lunu naveo da oseća ljudsku dužnost da bude u registru i da kada nekome zatreba pomoć to može da uradi.
Veliki doprinos da Akcija za Luku uspe dali su i njegovi drugari iz odeljenja iz OŠ Dušan Jerković koji su uradili video prilog kojim su pozvali sugrađane da učestvuju u akciji i pomognu i poslali su poruku svom drugu da ga čekaju da se ponovo druže i zajedno odu na malu maturu.
