Sve lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije moraju da preduzmu određene korake kako bi sprečavale emisije gasova sa efektom staklene bašte i kako bi se prilagodile klimatskim promenama, što je i obaveza prema usvojenom Zakonu o klimatskim promenama u matru 2021. godine, navela je članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić.
U Gradskoj kući u Užicu, predstavnici konsultantske kuće Safege- Suez i Francuske agencije za razvoj su predstavili nacrt Akcionog plana za ublažavanje klimatskih promena, nastao saradnjom sa upravom Grada Užica. Dokument sadrži i predloge mera sa ciljem ublažavanja aerozagađenja iz uočenih najvećih izvora zagađenja.
- To su, kao što se još jednom potvrđuje, individualna ložišta, odnosno stambeni sektor, kao i sektor saobraćaja. U planu imamo sve aktivnosti koje u narednih deset godina Grad treba da uvrsti u planske dokumente kako bismo postigli smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 45 posto do 2030. godine, ukazala je gradska većnica Nada Jovičić.
U okviru dvogodišnjeg programa Gradovi i klimatske promene, Užice i Smederevo su izabrani kao pilot gradovi za izradu nacrta Akcionog plana za ublažavanje uticaja klimatskih promena.
Francuska agencija za razvoj finansijski i tehnički pomaže Ministarstvu zaštite životne sredine, Vladi Srbije i lokalnim samoupravama u nameri da, kako je pojašnjeno, izradom planova adaptacije ublaže klimatske promene i izmenjene klimatske uslove i time utiču na smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu i društvo.
Prema rečima Lore Mari iz Francuske razvojne agencije, lokalna samouprava Užice je prepoznata kao partner koji može da doprinese postizanju klimatskog cilja Republike Srbije da emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanji za oko 30 odsto.
- Te mere uglavnom uključuju delovanje u oblastima koje imaju najveće emisije gasova sa efektom staklene bašte, u slučaju Užica, to su saobraćaj, energetika i otpad. (…) Posle ove prezentacije plana i identifikovanih mera treba da usledi usvajanje plana po proceduri koja je predviđena i da Grad predstavi građanima Užica sam plan, navela je Lora Mari.
Analizom i poređenjem perioda od 2011. do 2020. godine u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, došlo je na globalnom nivou do porasta temperature za 1,8 stepeni Celzijusa zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte čije koncentracije rastu usled čovekovog delovanja.
- Ovo znači da klimatske promene imaju izuzetan uticaj na životnu sredinu. To se održava kroz velike suše, poplave, požare. Energetski sektor je suštinski onaj koji najviše proizvodi gasove ovog tipa, kao i domaćinstva na lokalnom nivou, odnosno stambeni sektor na lokalnom nivou, napomenula je članica Gradskog veća Užica Nada Jovičić.
Cene energenata povećavaju rashode Gradske toplane, možda i cenu grejanja
U težnji da smanje aerozagađenje i povećaju uštede u novcu, energentima i energiji, oko 2000 domaćinstava u gradu sa oko 16 000 individualnih ložišta u poslednjih sedam godina je primenilo neku od mera energeteske efikasnosti na kućama i u stanovima, uz subvenciju lokalne samouprave.
Duboko doprinosi uštedama CO2
Vodeći operater ambalažnog otpada Sekopak sarađujući sa javno komunalnim preduzećima širom Srbije postavlja komunalnu opremu, edukuje građane i usmerava ambalažni otpad na reciklažu. Sarađuju i sa Regionalnim centrom za upravljanje otpadom Duboko u Užicu. Na tu sanitarnu deponiju iz devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga od 2011. do kraja 2021. godine je stiglo oko 792 952 tone otpada.
- Duboko je jedan od većih centara u Srbiji sa kojim, u suštini, sarađujemo još od 2011. godine. Više hiljada tona ambalažnog otpada smo prikupili i reciklirali uz pomoć regionalne deponije Duboko. U 2020. godini regionalna deponija Duboko je uštedela više od 150 tona CO2 što je veoma značajno. Za prethodnu godinu još uvek nemamo podatak ali, u suštini, te količine rastu, ukazala je za Radio Lunu marketing menadžerka Sekopaka Milica Kuzmanov.
Ona je predočila da doprinos uštedi ugljen-dioksida računaju uz pomoć programa CO2 tool, međunarodne panevropske organizacije Projurop.
- On uzima u obzir pozitivne i negativne uticaje reciklaže- negativne u smislu transporta koji ne doprinosi uštedi CO2, ali je neophodan u ovom procesu, dok je sa druge strane jako bitno da se reciklira ambalažni otpad i da postane resurs, pojasnila je Kuzmanov iz Sekopaka.
U Užicu autobusi na CNG
Javni gradski i prigradski prevoz u Užicu od sredine maja je bogatiji za najmanje pet niskopodnih autobusa na komprimovani prirodni gas CNG. Prema ranijim navodima direktora Bečejprevoza Dragana Marjanovića, u planu je obnova voznog parka vozilima na gas i izgradnja pumpne kompresorske stanice u Užicu koja bi trajno rešila snabdevanje tih vozila gasom.
Nabavljeni polovni autobusi na CNG za javnog prevoznika treba da doprinesu i smanjenju emisije štetnih izduvnih gasova i manjoj potrošnji energije u saobraćaju.
Užice je godinama prekomerno zagađeno, uglavnom tokom grejne sezone. Uticaj saobraćaja i saobraćajnog opterećenja na kvalitet vazduha u gradu u kotlini je dominantan van grejne sezone.
Istakavši da specifične zagađujuće materije poreklom od izduvnih gasova motornih vozila predstavljaju značajan indikator zagađenosti vazduha, specijalisti iz Zavoda za javno zdravlje Užice Olivera Janjić i Dragan Čučković su ranije predočili za Radio Lunu da u izduvnim gasovima motornih vozila najviše ima azotnih oksida (oko 34%), ugljovodonika (27%) i oko 20% ugljen dioksida, te da se ponekad u izduvnim gasovima nalazi i olovo usled dodavanja olova u pojedine tipove benzina.
U gradu, na čijoj se teritoriji ukrštaju dva evropska putna koridora E763 i E761 i značajni državni putevi, najavljuju izgradnju obilaznice, duge 4,84 kilometra, na trasi državnog puta prvog B reda broj 28. U toku su radovi na izgradnji kampa u Volujcu za radnike koji će biti angažovani na izgradnji obilaznice koja bi trebalo da smanji aerozagađenje, gužve i transport teretnih vozila centralnim gradskim saobraćajnicama.
Podsetimo, Užice ima usvojen Planu kvaliteta vazduha grada Užica od 2018. do 2023. godine sa oko 20 definisanih predloženih mera za smanjenje aerozagađenja, ali nisu sve i sprovedene.
UN pozivaju Evropu da pojača ekološke ambicije u borbi protiv planetarne krize
