U poslednjih sedam dana, tri dana vrlo nezdravog vazduha
http://zavodue.org.rs/aerozagadjenje%202018-2019.htm
Vrlo nezdravo bilo u Užicu
Građani Užica su tokom vikenda udisali vazduh okarakterisan kao vrlo nezdrav, pokazuju poslednje objavljeni podaci na sajtu Zavoda za javno zdravlje Užice. Izračunati indeks kvaliteta vazduha u nedelju je iznosio 218. Od nedeljnog jutra do devet sati ovog ponedeljka u Užicu je za više od duplo prekoračena granična vrednost suspendovanih čestica PM10, a povećano je bilo i prisustvo čađi.
Najveća prekoračenja graničnih vrednosti čestica PM10 tokom novembra su zabeležena u subotu. Vazduh je bio vrlo nezdrav, indeks kvaliteta 262, izmerene koncentracije čestica PM10 – 131, a dozvoljeno je 50 mikrograma po metru kubnom.
I prošle nedelje je vazduh u Užicu bio lošeg kvaliteta. Zagađenje vazduha je bilo najveće u utorak. Građani su 20. novembra udisali vazduh okarakterisan kao vrlo nezdrav, zbog više od duplo prekoračene granične vrednosti suspendovanih čestica PM10.
Vazduh okarakterisan kao vrlo nezdrav je zabeležen u Užicu i prvog novembarskog dana.
Dominantan uticaj PM10 na vazduh u gradovima Srbije
Većina stanica u Srbiji koja mere koncentracije zagađujućih materija u vazduhu prošle godine beleže prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti PM 10, ali i godišnjih graničnih vrednosti.
– Suspendovane čestice PM 10 su lebdeće čestice koje se nalaze u vazduhu i svakako da pre svega utiču na respiratoni sistem, ali negativne efekte pokazuju i na kardiovaskularni sistem, kaže za RAM mrežu načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Užice dr Olivera Janjić.
Sa grejnom sezonom u Užicu se pogoršava kvalitet vazduha, a u periodu od oktobra do marta raste broj respiratornih infekcija, beleži se pogoršanje hroničnih nezaraznih oboljenja. To je, kažu iz užičkog Zavoda za javno zdravlje, uobičajena pojava ne samo u Užicu.
– Kako je aerozagađenje jedan od mnogobrojnih faktora koji utiču na zdravlje ljudi, jedino višegodišnjim studijama se može odrediti njegov uticaj na pojavu oboljevanja, a takvim podacima mi ne raspolažemo, navode iz ZZJZ Užice u pisanom odgovoru RAM mreži.
Izveštaj o prošlogodišnjem kvalitetu vazduha u Srbiji, Agencije za zaštitu životne sredine, navodi da brojne studije u Evropi ukazuju na vezu između srednje godišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo.
Suspendovane čestice i ozon su i u Evropi najznačajnije zagađujuće materije koje negativno utiču na zdravlje stanovništva.
Oko 6.000 ljudi u Srbiji godišnje umre od komplikacija bolesti izazvanih lošim kvalitetom vazduha, podacisu Svetske zdrаvstvene orgаnizаcije.
U svetu oko 600.000 dece mlađe od 15 godina umre godišnje od jakih infekcija disajnih puteva uzrokovanih zagađenjem vazduha u zatvorenom prostoru ili napolju, saopštila je nedavno Svetska zdravstvena organizacija i procenila da oko 1,8 milijardi dece u svetu udiše zagađen vazduh koji može da im ugrozi zdravlje i razvoj.
Organizacija pri Ujedinjenim nacijama je krajem oktobra dodala da 91 odsto stanovnika sveta udiše zagađen vazduh koji je među razlozima smrti sedam miliona ljudi godišnje.
Ljudi svojim aktivnostima najviše utiču na zagađenje vazduha. Ono je najprisutnije u mestima sa najvećom gustinom stanovništva ili sa nepovoljnim geografskim položajem.
Užice u novembru beleži pet dana sa zadovoljavajućim kvalitetom vazduha. Vazduh je bio dobar samo jedan dan, 17. novembra.
– Od 1. novembra se uočava značajno povećanje koncentracija čađi. Ne dolazi do povećanja koncentracija sumpor dioksida i značajnog povećanja azot dioksida, navodi za RAM mrežu načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Užice dr Olivera Janjić.
Zagađenje vazduha u Užicu je sezonskog karaktera i prisutno je tokom grejne sezone.
– U oktobru je bilo čak deset dana sa povišenim vrednostima suspendovanih čestica i osam dana sa povišenim vrednostima koncentracije čađi. Prate se i koncentracije sumpor dioksida i azotovih oksida, ali u oktobru nisu uočene povećane vrednosti u odnosu na granične vrednosti, dodaje za RAM mrežu dr Olivera Janjić.
Samo gas
Javni objekti na teritoriji grada Užica, čiji je osnivač lokalna samouprava, i ove grejne sezone biće u obavezi da za grejanje primarno koriste prirodni gas, odlučilo je Gradsko veće Užica u težnji da se smanji zagađenje vazduha.
Osim u slučajevima kada prirodni gas nije dostupan na tržištu, obavezu da ga koriste do sredine februara naredne godine, u periodu povećanog aerozagađenja, imaće pravni subjekti sa sedištem na teritoriji grada Užica kojima je Grad osnivač, te objekti kojima lokalna samouprava iz budžeta finansira troškove grejanja i kojima je finansijski pomogla konverziju grejanja na gas.
– To se pre svega odnosi na javna preduzeća, ustanove, školske objekte, predškolske i druge ustanove kojima je Grad osnivač, navodi za RAM mrežu gradski većnik zadužen za oblast zaštite životne sredine Dunja Đenić.
U odluci Gradskog veća se navodi da su ti javni objekti dužni da koriste prirodni gas kao energent i u slučaju da je manja cena mazuta ili drugog ekološki neprihvatljivog energenta u odnosu na prirodni gas.
Inspekcija za zaštitu životne sredine nadziraće da li javni objekti u Užicu primenjuju odluku, donetu na predlog Zelenog saveta, a treću godinu za redom.
Prekoračenja prisutna, pokazuje izveštaj za prošlu godinu
Vazduh u Užicu je treće kategorije i prekomerno je zagađen usled prekoračenja tolerantnih vrednosti koncentracija suspendovanih čestica PM10, pokazuju izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine u prethodnih pet godina, pa i poslednji, nedavno objavljeni izveštaj za 2017. godinu.
– To je nešto što u ovoj situaciji nije lako promenljivo i nije dostižno za izmenama i promenama kategorija. Važno je da je ključna stvar da se menja broj dana sa prekoračenim graničnim vrednostima i da se te vrednosti smanjuju u odnosu na prethodne godine, komentariše rezultate ispitivanja gradski većnik Dunja Đenić.
Prekomerno i u 2017. godini
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2017.pdf
Sa srednjom godišnjom vrednošću od 55 mikrograma po metro kubnom, Užice 2017. godine, poput većine gradova Srbije, beleži prekoračenje godišnje granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, od 40µg/m3.
Prekoračenja dnevne granične vrednosti PM10, od 50 µg/m3, zabeležena su u 2017. godini na svim stanicama u Srbiji na kojima su merene koncentracije zagađujućih materija. Najčešća prekoračenja su bila u Pančevu, Užicu, Valjevu, Kraljevu.
– Najveće dnevne koncentracije PM 10 tokom 2017. godine su izmerene na stanici Valjevo, 806 mikrograma po metro kubnom, na stanici Užice 409 mikrograma po metro kubnom, navodi se u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2017. godine.
Tokom 122 dana prošle godine u Užicu su bila prisutna prekoračenja dnevne granične vrednosti PM10. Zakonska regulative, inače, dozvoljava 35 dana godišnje sa prekoračenjima dnevnih graničnih vrednosti tih suspendovanih čestica, prečnika manjeg od deset mikrometara.
– Znači, nismo najugroženiji, nismo u najgoroj poziciji, ali generalno situacija nije sjajna, dodaje Dunja Đenić istakavši značaj sprovođenja mera koje su nadležne ustanove ocenile kao kvalitetne i dobre.
Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje i da je u Užicu i Beogradu prekoračena i godišnja granična vrednost za azot-dioksid NO2, od 40 mikrograma po metro kubnom. Srednja godišnja vrednost u Užicu je iznosila 43µg/m3. Užice tokom 2017. godine beleži pet dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti azot dioksida, dok zakonska regulativa ne dozvoljava niti jedan dan sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti NO2.
Užice i Valjevo prošle godine beleže izmerene najveće dnevne vrednosti benzo(a)pirena u suspendovanim česticama PM10. Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine navodi da je Užice prošle godine imalo epizode ekstremno visokih vrednosti benzo(a)pirena u suspendovanim česticama PM10.
Najmanje tokom 60 dana prošle godine su u Užicu bile prekoračene granične vrednost čađi, pokazuju rezultati monitoringa manuelnim metodama na užičkom zelenom pijacu. Prekoračenja koncentracija ukupnih taložnih materija su vidljiva i na mernim mestima kod užičke bolnice, biblioteke i u Omladinskoj ulici.
Inače, u Izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji 2017. godine, Agencije za zaštitu životne sredine, navedeni su podaci koji su rezultat ispitivanja kvaliteta vazduha na automatskoj mernoj stanici u užičkoj Omladinskoj ulici. U izveštaju se navode i podaci sa lokalne merne mreže, to jest merenja čestica PM0 kod užičke biblioteke. Podaci sa te urbane merne stanice služiće radi poređenja sa onima u Omladinskoj ulici, pored koje cirkuliše saobraćaj.
Gradski većnik Dunja Đenić za RAM mrežu navodi da, pored vremenskih uslova, glavni problem povećanog aerozagađenja potiče od sagorevanja energenata, ali da zagađenju vazduha značajno doprinosi i saobraćaj.
– Podaci sa automatske merne stanice ukazuju na dodatno opterećenje zbog izuzetno frekventnog saobraćaja. U blizini merne stanice je i kotlarnica Blok Zlatibor preko 18 MW koja koristi mazut. Pored same stanice je autobusko stajalište, tu su kontejneri komunalne opreme, pa su česta stanjanja komunalnih vozila, navodi Đenić objasnivši da su postavljanjem merne stanice kod užičke biblioteke želeli da isključe direktan uticaj saobraćaja na zagađenje vazduha, odnosno da izdvoje efekte različitih uzročnika zagađenja.
Čekaju saglasnost, očekuju i finansijske podsticaje
Ministarstvo zaštite životne sredine je nedavno formiralo radnu grupu za smanjenje aerozagađenja, kako su predočili, u nameri da predloži mere za pobošljanje kvaliteta vazduha u ugroženim sredinama i sistemski reše problem koji, sem što se negativno odražava na zdravlje ljudi, utiče i na životnu sredinu.
Radnu grupu čine stručnjaci, predstavnici ministarstava, ali i lokalnih samouprava, poput Užica i Kosjerića. Sastajaće se periodično. Za sada je održan prvi sastanak, drugi je najavljen u decembru. Tokom novembra su održani i individualni sastanci u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Gradski većnik Dunja Đenić očekuje da će radna grupa formirati konkretne mere, shodno posebnim potrebama svake lokalne samouprave. Očekuje i finansijske podsticaje od Zelenog fonda za dodatne aktivnosti i postojeće mere.
Đenić najavljuje da će se zalagati za predloge izmena zakonske regulative koje bi Užicu omogućile da sprovede lokalne mere imajući u vidu, kako navodi, da se nalazimo u prilično teškoj situaciji.
Podsetimo, Užice čeka odluku nadležnog ministarstva i saglasnost na nedavno izrađen i predstavljen dokument Plan kvaliteta vazduha grada. Đenić navodi da jedino Užice, pored Beograda, ima izrađen taj plan zbog kojeg je, uz postojeće mere, kako navodi, Užice je dobilo pozitivne komentare i pohvale.
– Zaista kao lokalna samouprava pravimo veliki iskorak kojeg naši sugrađani možda ne primećuju u ovom momentu ili se ne vide, možda predstvaljaju kap u čaši, ali u poređenju sa ostalim lokalnim samoupravama koji imaju iste ili veće problem, pravimo veliki iskorak, kaže Đenić objasnivši da dokument predočava više od 20 mera za smanjenje aerozagađenja. Ukoliko stigne saglasnost ministarstva, užička skupština razmatraće taj starteški dokument. Ukoliko ga usvoji, predložene mere postaće obavezujuće.
– Svaka od mera ima svoj cilj, aktivnosti, očekivane efekte, indikatore i vremenske okvire. Akcioni plan predviđa način sprovođenja i predviđa institucije koje su odgovorne za njegovo sprovođenje. To su planovi koji nisu lako ostvarivi, koji nisu kratkog roka, koji zahtevaju usklađivanje sa strateškim dokumentima, a i zahtevaju određeno vreme. Neki od prevdiđenih ciljeva biće dugoročnog karaktera, ali će svakako biti obavezni, navodi Đenić.
Od statusa do sada ni S
Podsetimo, Gradsko rukovodstvo je oktobra 2014. godine uputilo zahtev tadašnjem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da Užice dobije status ugroženog područja zbog aerozagađenja.
Dobijanjem statusa ugrožene životne sredine država bi se uključila u rešavanje problema aerozagađenja u gradu.
– Nismo imali nikakvu povratnu rekaciju niti informaciju. Iako nismo dobili pismeno obaveštenje, u razgovorima smo dobijali odgovor da nijedna lokalna samouprava na nivou republike nije dobila nikakav sličan dokument, odnosno sličan status niti nekakvo, da tako kažem, odobrenje ove situacije, kaže gradski većnik Dunja Đenić objasnivši da zakonski nije jasno regulisano šta bi Užice dobilo sa statusom ugrožene životne sredine.
Po navodima iz decembra 2014. godine Agencije za zaštitu životne sredine, Užice bi tim statusom samo dobilo oznaku zagađenog grada.
Kako je tada rekao direktor Filip Radović, Užicu bi više doprinelo sistemsko rešenje, sprovođenje infrastrukturnih projekata, gasifikacija, smanjenje broja zagađivača, ulaganjem u energetsku efikasnost uz povećanje nadležnosti ekološke inspekcije.
Đenić navodi da će se u formiranoj radnoj grupi zalagati da Užice, kao ugrožen grad sa pogoršanim kvalitetom vadzuha, dobije određena prava koja nisu potrebna gradovima koja ne beleže aerozagađenja.
– Mi ga imamo, kvantifikovani smo kao takvi, vidi se da smo treće kategorije, pa hajde da na osnovu toga dobijemo određene benefite ili određene povlastice, pre svega i u donošenju nekih pravnih okvira, određenih zakonskih okvira, određenih odluka koje se mogu sprovoditi na nivou lokalne smaouprave. Imamo određene planove, nadam se da će ih prepoznati radna grupa kao jednu od kvalitetnih mera, navodi gradski većnik Dunja Đenić.
Svako da doprinese boljem kvalitetu vazduha
Skoro svi veći gradovi Srbije imaju problem sa kvalitetom vazduha, upozorilo je Ministarstvo zaštite životne sredine na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine koja vodi nacionalni registar zagađenja.
Iz Agencije za zaštitu životne sredine i iz Ministarstva podsećaju da je zaštita vazduha postala prioritetna aktivnost u svetu i kod nas u cilju smanjenja negativnog uticaja zagađenja na zdravlje ljudi.
– Svaka opština u Srbiji treba da ima najmanje jednog inspektora za zaštitu životne sredine koji ne smeju da žmure na probleme zagađivanja životne sredine, jer je, po rečima ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, ekološka budnost u interesu Srbije. Od važnosti je, kako je ukazao Trivan, i da se poveća monitoring kvaliteta vazduha i broj mernih stanica u opštinama i gradovima Srbije.
– Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica, ali i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote, poručili su nedavno iz Ministarstva.
Prešli na prirodni gas
Napredak u smanjenju zagađenja vazduha, kako ističu iz užičkog Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, postignut je kada je u kotlarnicama veće snage počeo da se koristi gas. Iznose podatak da do 80 odsto većih kotlarnica u gradu koristi gas kao energent.
Podsetimo, kotlarnice užičke Gradske toplane su koristile ugalj kao energent do 2001. godine, potom je usledio proces prelaska sa uglja na mazut, a od 2010. godine i na prirodni gas.
Podsetimo, oko 400.000 kvadratnih metara površine greje 12 kotlarnica užičke JKP Gradske toplane. Trenutno njih osam koristi gas, dve kotlarnice su na pelet, dve koriste mazut kao energent. Kotlarnica Blok Zlatibor, kako navode, mazut koristi zbog tehničkih nemogućnosti konverzije, dok kotlarnica Rosulje čeka upotrebnu dozvolu kako bi prešla na korišćenje prirodnog gasa kao energenta.
Inače, užička Gradska toplana ima oko 6.100 korisnika koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja. Kako nam je ranije predočeno, na distributivni sistem AD Užice gas-a je priključeno oko 1010 korisnika, od toga više od 930 individualnih domaćinstava. Zainteresovanima za prelazak na grejanje gasom, Užice gas i Gradska toplana nude priključenje na sistem po duplo nižoj ceni od prethodne.
Ukupno oko 1 500 domaćinstava i privredni subjekti na potezu od Zabučja do Bele Zemlje dobiće do polovine 2019. godine mogućnost da se priključe na distributivni sistem AD Užice gas-a koji širi gasovodnu mrežu do tog naselja na putu ka Zlatiboru.
Da poveća broj korisnika usluga sistema daljinskog grejanja, u delu grada preko reke, planira i užička JKP Gradska toplana koja za koju godinu najavljuje gradnju kotlarnice na Međaju. Buduća kotlarnica snage 36 MW, čija je izrada idejnog rešenja u toku, kao energent koristiće gas. Zameniće postojeću, drugu po veličini, kotlarnicu Gradske toplane Blok Zlatibor koja koristi mazut za grejanje oko 100.000 kvadratnih metara prostora. Kotlarnica Blok Zlatibor nema mogućnost da priključi nove potrošače jer su joj toplotni kapaciteti popunjeni, gašenjem kotlarnice u Jug Bogdanovoj.
Gas se kao energent koristi i u velikom broj kotlarnica u školskim i drugim javnim objektima u kojima je tokom prethodnih godina izvršena konverzija na prirodni gas.
Više od 30 godina u Užicu se prati čađ kao zagađivač jer se u gradu i dalje troše fosilna goriva, prvenstveno ugalj. Procenuje se da u gradu ima 16 000 individualnih ložišta i da većina domaćinstava za grejanje koristi ugalj i drvo, uglavnom nedovoljno prosušeno.
Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj od 2015. godine raspisuje javni konkurs kako bi, sufinansiranjem mera, povećao energetsku efikasnost kuća i time smanjio zagađenje vazduha. Prethodnih godina je 240, a ove godine blizu 180 vlasnika porodičnih kuća i stanova iskoristilo finansijsku pomoć Grada.
Zahvaljujući primenjenim merama na objektima, po rečima gradskog većnika Dunje Đenić, vlasnici kuća u gradskom području su uštedeli oko 20 odsto energenata po grejnoj sezoni. Zbog ušteda i bez učešća grada, građani sve više menjaju s tolariju, postavljaju izolaciju oko objekata, nabavljaju kotlove na pelet i gas.
Iz Ministarstva i iz Grada Užica poručuju da je važno da budu odgovorni svi subjekati društva, vladin i nevladin sektor, privreda i pojedinci, kako bi se dostigli potrebni ciljevi i odgovarajući standardi Evropske unije i obezbedilo osnovno pravo svakog građanina da živi u zdravoj životnoj sredini.
– Vrlo je važno da svi posvete što više vremena ovoj temi. Jako je važno da polazimo od sebe samih jer je veoma značajna uloga pojedinca čitavom ovom sistemu, poručuje Đenić dodavši da će najmanje deset miliona dinara sledeće godine biti izdvojeno, od naplate ekološke takse u ovoj godini, za mere energetske efikasnosti u privatnim kućama. Dodaje da se priprema projektna dokumentacija za mere energetske efikasnosti u javnim objektima. Srbija sledeće godine planira da izdvoj oko 500 miliona dinara za energetsku efikasnost.
Autor Jelena Penezić/ Izvor Radio Luna/ZZJZ Užice/Agencija za zaštitu životne sredine/Beta
Audio sadržaj dostupan na adresi http://old.radioluna.rs/uzicki-kraj/UEko/23080/vazduh-vrlo-nezdrav-gas-obavezanaudio.html
