Više od 25 slučajeva vršnjačkog nasilja u školi, više vaspitno – disciplinskih postupaka nego prošle školske godine

OŠ Dušan Jerković je bogatija za šest vršnjačkih edukatora na temu nenasilja nakon što su pedagog i psiholog škole obučili u maju šest učenika sedmog razreda, prema Akcionom planu za prevenciju nasilja u toj užičkoj školi.

Vršnjački edukatori su razgovarali sa učenicima petog, šestog i sedmog razreda o nasilju i nenasilju tokom radionica koje su u planu u svim razredima i naredne školske godine.

Prema navodima Mirjane Maksimović, direktorke OŠ Dušan Jerković, vršnjački edukatori nisu novina. Obučavali su učenike i prethodnih godina kako bi deci približili teme nenasilja, nauke, profesionalne orijentacije, prihvatanja različitosti.

• Vršnjački edukatori rade u paru jer im je tako lagodnije. Njihov je značaj veliki jer deca drugačije prihvataju temu kada im o njoj govore vršnjaci nego kada im o tome pričaju stručni saradnici, odeljenske starešine ili nastavnici. Prijemčiviji su, komentarišu, pitaju, poslušaju i to dobije novu dimenziju, pojasnila je direktorka škole.

Oko 25 slučajeva vršnjačkog nasilja ove školske godine

Oko 40 vaspitno – disciplinskih postupaka je pokrenutno ove školske godine u OŠ Dušan Jerković u Užicu.

• To je veći broj nego prethodne školske godine. Za školu koja broji oko 550 učenika u smeni na malom prostoru, to je i negde za očekivati. Veliki je broj jer smo reagovali na svaku prijavu i pokretali vaspitno – disciplinske postupke čak i za one slučajeve koji se procene kao prvi i drugi nivo nasilja. Inače, po protokolu taj postupak je obavezan za treći nivo nasilja i negde, po procenama, za drugi nivo, napomenula je direktorka škole Dušan Jerković.

Poslednji slučaj vršnjačkog nasilja se desio tokom maja na malom odmoru u hodniku te škole. Pokrenut je vaspitno- disciplinski postupak koji je u toku. Slučaj vršnjačkog nasilja koji se desio u februaru u školskoj svlačionici je pred tužilaštvom.

Od oko 40 vaspitno – disciplinskih postupaka u ovoj školskoj godini u OŠ Dušan Jerković, oko 25 je pokrenuto zbog slučajeva vršnjačkog nasilja svih nivoa.

• Uglavnom smo zabeležili verbalno nasilje, guranja, pretnje, ali je bilo i udaranja jednog šamara ili pesnicom, ukupno dva, tri puta sa fizičkim povredama. Na sve smo reagovali, iako za neke učenici kažu da su bili u šali. Mi ne možemo da znamo da li je neko udario šamar jako, srednje jako ili slabo, pa smo pokretali disciplinske postupke nakon čega sledi mesec dana pojačanog vaspitnog rada kako bi učenici shvatili da postupak nije u redu i da ga ne treba ponoviti. Ako se nasilje ne ponovi, a nisu ozbiljno ugrozili drugog učenika, postupci se obustavljaju, pojasnio je za Radio Lunu Bogdan Marjanović, pedagog u OŠ Dušan Jerković, uz napomenu da su tokom školske godine zabeležili oko četiri slučaja ponovnog nasilja u školi.
• U tim sitacijama idemo postupno izricanje mera: od ukora odeljenskog starešine, ukora Odeljenskog veća, ukora direktora, premeštanje u drugo odeljenje, a naredni je premeštaj u drugu školu. Mi druge mogućnosti nemamo, ukazao je pedagog škole.

Prema saznanjima pedagoga i psihologa, u poslednje tri godine nije bilo premeštanja učenika OŠ Dušan Jerković u drugu školu zbog vršnjačkog nasilja, jedino po samonicijativnoj odluci roditelja kada smatraju da detetu ne pogoduje okruženje.

• Premeštanje u drugu školu je mač sa dve oštrice. Može da bude vrlo efikasno, da pomogne da dete(nasilno prim. aut) promeni ponašanje, ali ne mora da znači. Sa druge strane, imamo iskustva da je nekoliko dece, po odluci roditelja, prešlo u našu iz drugih škola jer su doživljavali neki oblik vršnjačkog nasilja i to premeštanje je dalo rezulltate jer su se odlično uklopili, navela je Aleksandra Savić, psiholog u OŠ Dušan Jerković.

Na razgovor kod psihologa, prema navodima Savić, sve češće dolaze učenici, posebno stariji, samostalno ili u pratnji odeljenskog starešine.

• Izgradili smo poverenje i učenici prilično često dolaze, ali zavisi od dana do dana. Desi se da deca dođu i sa roditeljima nakon dugog trpljenja nasilja. Kao razlog što ga ranije nisu prijavili, navodili su da smatraju da će se situacija pogoršati i da će omalovažavanja ili udaranja biti češća. (…) Na nasilje brzo reagujemo i, zaista, ne prepuštamo nijednu situaciju slučaju i u svakoj situaciji reagujemo što je pre moguće i kako je propisano dokumentima po kojima škola radi i kojh moramo da se pridržavamo. Imamo puno administracije, pa nas i to mnogo odvlači od onog dela koji je, po meni, suštinski deo posla, a to je savetodavni rad, ukazala je Savić.

Ona je jedini školski psiholog u užičkoj školi sa oko 1080 učenika i dva stručna saradnika, uz logopeda.

• To je oko 500 učenika po stručnom saradniku. Zaista nema načina da reagujemo i da se posvetimo deci u meri u kojoj bi to bilo neophodno. Problema je sve više, dok je broj stručnih saradnika isti ili manji nego pre 2015. godine, ukazala je Savić za Radio Lunu.

Za nju nije bilo većih iznenađenja u poslednjem istraživanju o prisustvu i oblicima nasilja u toj školi jer se rezultati, kako je ukazala, skoro poklapaju sa prethodnim iz 2018. godine.

Istraživanje: Psihičko nasilje najčešće

Najveći broj učenika OŠ Dušan Jerković se oseća bezbedno i nije doživelo nasilje u školi, ali ima sporadičnih slučajeva svih vrsta nasilja definisanih protokolom, pokazalo je anonimno istraživanje o prisustvu i oblicima nasilja u školi Dušan Jerković koje je sprovedeno krajem marta i tokom aprila među učenicima svih odeljenja od drugog do osmog razreda škole.

Upitnike su osmislili pedagog i psiholog škole, stručni saradnici Aleksandra Savić i Bogdan Marjanović, a odgovore su dobili od ukupno 780 učenika.

• Uzorak je reprezentativan jer ga čini 393 učenika od petog do osmog razreda i 387 učenika mlađih razreda. (…) Cilj nam je bio da utvrdimo u kojoj meri se učenici osećaju sigurno i bezbedno u našoj školi, kao i ko su izvršioci nasilja, kada i gde se nasilje događa i koja je vrsta nasilja prisutna na osnovu kojih pravimo konkretne mere za poboljšanje rada škole u ostvarivanju bezbedne sredine za sve učenike, navedeno je u istraživanju.

Učenici mlađih razreda su kod kuće i sa roditeljima pismeno popunjavali upitnik, prilagođenu verzija upitnika za starije razrede koji je osmišljen kao Gugl upitnik za učenike i roditelje.

Mlađi razredi: Više od 60 učenika doživelo neprijatnosti tokom velikog odmora

Oko 3,5 odsto anketiranih učenika od drugog do četvrtog razreda OŠ Dušan Jerković je ukazalo krajem marta da je često zabrinuto za svoju bezbednost, dok se oko 22 odsto njih izjasnilo da se povremeno plaši potencijalne neprijatnosti. Oko tri četvrtine(74,5 odsto) učenika mlađih razreda je navelo u istraživanju da se oseća bezbedno i sigurno u školi.

• Najveći broj učenika ne navodi da je neko bio neprijatan prema njima(63 %), a oni koji navode, to najčešće doživljavaju od svojih drugova iz odeljenja, potom od starijih učenika, vršnjaka iz drugih odeljenja i najmanje od osoba koje ne uče u našoj školi. (…) Najčešći oblici nasilja kod učenika mlađih razreda su oblici psihičkog nasilja- ismevanje, vređanje, psovke i ružne reči, potom isključivanje iz grupe, fizičko nasilje, otimanje, uništavanje stvari, elektronsko nasilje i u najmanjoj meri oblici seksualnog nasilja, navedeno je u istraživanju škole Dušan Jerković.

Više od 210 učenika(62,7%) mlađih razreda je navelo da im se ne dešavaju neprijatne situacije, dok je više od 60 njih ukazalo da su neprijatne situacije doživeli tokom velikog odmora. Najveći broj učenika koji su doživeli neprijatnosti je ukazalo da ih je najčešće bilo u školskom dvorištu i u učionici.

Mišljenje oko 390 učenika starijih razreda o bezbednosti u školi

Hodnik i učionicu su naveli učenici starijih razreda kao najčešća mesta na kojima su doživeli neprijatnosti, najčešće tokom malih odmora i promene kabineta, za vreme nastave i velikog odmora.

U Gugl upitniku se izjasnilo blizu 89 odsto od ukupnog broja učenika starijih razreda škole. Da se delimično oseća bezbedno u školi je navelo 22,5% učenika starijih razreda OŠ Dušan Jerković, dok je 1,3 odsto učenika ukazalo krajem marta da se ne oseća bezbedno. Većina anketiranih(76,17 %) učenika od petog do osmog razreda se izjasnila da se uvek oseća bezbedno u školi.

Najveći broj učenika starijih razreda je prijavio da neprijatnosti doživljava od drugara iz odeljenja 21,32%. Petaci i šestaci su naveli da u 15 odsto situacija neprijatnosti doživljavaju od starijih učenika.

• Oko 69% učenika je reklo da nisu doživeli ništa neprijatno od strane vršnjaka, dok se kao najčešći vid pominje govorenje ružnih reči, ismevanje, psovanje sa 21,77% i to najviše u 7. (29,2%) i 6. razredu (26,7%), u 5. i 8. razredu je prisutno u oko 15% slučajeva. Da je doživelo fizički napad reklo je 8,5%, najviše u 6. razredu 14,3%, a najmanje u 8. razredu 2,4. Da je u nekom momentu bilo isključeno iz grupe/druženja izjavilo je 8,22% učenika, najviše u 5. razredu 11,2%, a najmanje u 8.razredu 4,7%. Uznemiravanje slanjem uvredljivih poruka doživelo je oko 3% učenika, dodirivanje na način koji je bio neprijatan doživelo je 2,8%. Samo dvoje učenika 5. razreda je prijavilo da im je neko oteo novac, užinu… U ostalim razredima niko nije prijavio da mu se ovo dogodilo, navedeno je u istraživanju škole uz zaključak da gotovo svi učenici znaju kome bi se obratili za pomoć u situacijama kada se dešava nasilje.
• Kada imaju neki problem ili je neko nasilan prema njima, učenici se najčešće obraćaju odeljenskom starešini u oko 50% slučajeva, roditeljima oko 30%, pedagogu i psihologu(njih oko 20%), predmetnim nastavnicima i dežurnom nastavniku oko 10%, direktorki, drugarima iz odeljenja oko 2%, navedeno je u istraživanju.

Većina anketiranih roditelja(73,15%) je navela u upitniku da nema saznanja da je njihovo dete trpelo nasilje, dok se 26,85% roditelja izjasnilo da im se dete u ovoj školskoj godini požalilo da trpi nasilje.

Strožije kazne za počinioce nasilja predlažu i učenici i roditelji 

Predlozi roditelja

U istraživanju škole Dušan Jerković su učestvovali i roditelji učenika koji su, između ostalog, predložili povećanje nadzora nad problematičnim učenicima, te izradu psiholoških profila učesnika nasilja u školi uz uzimanje izjava od svih svedoka pre pokretanja postupka.

• Za decu koja su problematična organizovati poseban vid učenja, u smislu da se grupišu u posebna odeljenja kako bi druga deca mogla nesmetano da uče, glasio je jedan od predloga roditelja.
• Na roditeljskim sastancima direktno i javno izgovarati imena dece koja vrše neki oblik nasilja i prema kome. Reagovati odmah, a ne čekati silne korake i procedure dok prođu jer nekad bude i kasno, predložili su.

Ukazali su na neophodnost prisustva školskog policajca za vreme odmora, pre i posle škole, predložili i strožiju kaznu za počinioce nasilja i njihove roditelje.

• Roditelji bi trebalo da obrate više pažnje na ponašanje svoje dece, šta rade i sa kim se druže.
• Potrebni su češći roditeljski sastanci na kojima će svako pričati na ovu temu i izneti svoje mišljenje, a ne da, kao većina, gleda na roditeljski sastanak kao na neku obavezu koju treba “otaljati” kao jednu od svakodnevnih obaveza, napisali su roditelji učenika te škole.

Pojedini su apelovali su na češću promociju pozitivnih vrednosti u krugu porodice.

• Radionice, razgovori, druženje, aktivnosti u prirodi, u gradu, zajedničko, solidarno rešavanje različitih situacija i okolnosti u radu u školi i van nje bi doprinelo razvoju pozitivnih osobina i manjem riziku od bilo kakvog nasilja bilo gde, pa i u školi, predlog je roditelja učenika te osnovne škole.

Učenici za kamere i u učionicama

Predložili su učenici OŠ Dušan Jerković da bi trebalo zabraniti korišćenje mobilnih telefona u školi, pojačati nadzor učenika u školi, postaviti kamere i u učionicama, povećati broj dežurnih nastavnika.

• Ako nastavnici primete bilo kakvo ismevanje ili neku drugu formu nasilja, to treba da prijave, a ne da ignorišu, posebno ako se događa na času.
• Predlog je da svaka sitnica ne bude vid nasilja.
• Da razredni starešina prvo pogleda obe strane, pa da kaže ko je krivac, a ne da odmah kaže da su obe strane krive.
• Da nastavnici ne prave razliku između dece jer time stvaraju svađe, raspravke i netoleranciju među vršnjacima, navedeno je među predlozima učenika.

Ukazali su i da bi trebalo podsticati učenike da prijave nasilje, zatražili su veću podršku žrtvama nasilja i češće razgovore sa pedagogom i psihologom na zahtev učenika.

• Možda bi pomoglo više razgovora o tome da NEMOJ zaista znači NEMOJ ili ako bi, na primer, uveli da oni koji se neprimereno ponašaju dobiju zadatak da vode računa o tome, tj. da jedne nedelje budu zaduženi za primereno ponašanje drugih , predlog je učenika.

Pojedini učenici smatraju da bi pomogle i novčane kazne roditeljima nasilne dece, dok su drugi predložili češće izlete, boravak u prirodi i radne akcije kao beg od frustracija i način razvijanja pozitivnih osobina kod dece.

Učenički parlament ujedinjen u bolu

Inače, istraživanje o pojavama nasilja u OŠ Dušan Jerković je usledilo nakon slučaja vršnjačkog nasilja nad učenikom osmog razreda u svlačionici te škole u drugoj polovini februara, ali i pre pucnjave učenika sedmog razreda i masovnog ubistva 3. maja u beogradskoj školi OŠ Vladislav Ribnikar. Ubistvo ukupno osam devojčica(jedna preminula od posledica povreda 12 dana nakon pucnjave), jednog dečaka i čuvara beogradske škole je uznemirilo javnost, povećalo strah i svakodnevno prisustvo školskih policajaca i u krugu užičkih škola.

Tražili su njihovo prisustvo i ranije u užičkoj školi Dušan Jerković i iz Ministarstva unutrašnjih poslova dobijali odgovore da nemaju dovoljno kadra.

• Mislimo da je dobro da postoji školski policajac jer se u njegovom prisustvu deca osećaju bezbednije i što možemo u kratkom vremenskom roku da mu se obratimo za pomoć ili intervenciju, kazala je psiholog Savić.

Prema navodima direktorke Mirjane Maksimović, prisustvo policajaca u krugu škola je značajno radi sprečavanja incidentnih situacija, ali, kako je dodala, vršnjačko nasilje se dešava i pored njihovog prisustva.

Prisutnije će biti kamere u školskom dvorištu i u hodnicima škole, prema najavama direktorke OŠ Dušan Jerković.

Najavljujući da će pojačati video nadzor unutar škole, Maksimović je prokomentarisala da bi predlog učenika o postavljanju kamera u učionicama bio od koristi i da bi mogao da predupredi neželjene situacije, ali da o tome ne razmišljaju jer predlog nije u skladu sa zakonom.

Prema Akcionom planu za prevenciju nasilja u užičkoj školi, Tim škole za zaštitu dece, učenika, od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u junu će analizirati slučajeve nasilja koji su se desili tokom školske 2022/2023. godine.

Inače, Tim za zaštitu dece i učenika od nasilja je ove školske godine imao oko 20 sastanaka u OŠ Dušan Jerković.

Na ranija negodovanja pojedinih roditelja u javnosti da Savet roditelja treba na vreme da bude upoznat sa konkretnim slučajevima vršnjačkog nasilja, stručni saradnici škole su odgovorili da su u obavezi da štite podatke o ličnosti i učenike od etiketiranja i da mogu govoriti javno samo o procedurama. Podsetili su da Savet roditelja na polugodištu dobija podatke o radu Tima za zaštitu dece od nasilja čiji je član i predstavnik Saveta roditelja.

Poslednji dan školske godine u Srbiji, popravljanje ocena do 20. juna

U skladu sa dopisom Ministarstva prosvete, redovna nastava i u toj užičkoj školi sa 1080 učenika biće završena danas, dok su d0 20. juna u planu druge, neobavezne, vaspitno- obrazovne i vannnastavne aktivnosti, dopunska i dodatna nastava, popravljanje ocena, radionice na temu tolerancije, empatije i nenasilja.