Radovi na stabilizaciji i proširenju tela regionalne deponije Duboko u Užicu su u toku.
Konzorcijum Unieko SADE od 26. juna izvodi radove na stabilizaciji tela deponije, a biće angažovani i na formiranju prve ćelije i zacevljenju Turskog potoka.
Direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko Momir Milovanović za Radio Lunu je rekao da su do 20. avgusta u planu radovi na stabilizaciji terena ispod puta nakon čega sledi duži proces formiranja prve ćelije za odlaganje oko 150 000 kubnih metara komunalnog otpada.
– Kada se uradi stabilizacija, onda se formira ćelija sa svim pratećim sadržajem, sa geotekstil folijom, sa postavaljanjem biotrnova za gas, za odvođenje procednih deponijskih voda… Sve što inženjersko rešenje zahteva, biće urađeno. Čim se uradi stabilizacija dela ispod puta, počeće radovi na zacevljenu Turskog potoka u dužini od 370 metara. Vrednost radova na zacevljenju Turskog potoka je oko milion i 200 000 evra, pojasnio je Milovanović.
Radovi u Dubokom su počeli nakon izmene projekta kojeg, prema navodima Milovanovića, nije bilo moguće sprovesti jer projekat nije bio dobar.
Direktor Dubokog je pojasnio da su, uz finansijsku podršku Ministarstva zaštite životne sredine, angažovali AG Institut Novi Sad da ispravi nedostatke u projektu kojeg je najmanje pre četiri godine uradila grčka firma Enviroplan.
– Sa projektantom nismo imali ugovor nego je to bila donacija. Morali smo da idemo preko međunarodnih konsultanata koji su sa njima komunicirali. Mi smo tražili da otklone nedostatke, međutim, oni su tražili dodatna sredstva da se to plati. Nismo imali mogućnosti, ali je sada projekat doveden u stanje da mogu radovi da se izvode, rekao je Milovanović.
Za rešavanje problema klizišta i nedostajućeg prostora na deponiji Duboko u Užicu, Ministarstvo zaštite životne sredine je opredelilo 96 miliona dinara. To nije dovoljno novca za sve planirano, kako je rekao Milovanović, ali jeste za početak radova.
– Imamo deo kupljenog materijala od 360 000 evra u prethodnom periodu. To je geotekstil folija koja mora da se položi na zemlju pre početka odlaganja otpada. Po fazama, kako se bude radilo, obezbeđivaćemo sredstva, odgovorio je direktor Dubokog.
Projektom planiraju da stabilizuju teren ispod i kosine iznad puta, na delu gde se u prethodnom periodu odlagao otpad, i da formiraju i urede ukupno tri ćelije za odlaganje komunalnog otpada.
– Kada se izgrade tri ćelije, ukupan kapacitet bi trebalo da bude 580 000 kubika, naglasio je direktor Regionalnog centra Duboko dodavši da je na telo deponije od 2012. godine do danas odložena približno ista količina otpada.
Svake godine, prema navodima Milovanovića, povećavaju se prosečne količine otpada koje stižu u Duboko, nadomak Užica.
– Po količinama otpada koji se generiše vidimo da je evidentno da standard građana raste i da je veća potrošnja. Od tri i po do četiri hiljade, možda i 4 500, tona svake godine primimo veću količinu komunalnog otpada u odnosu na prethodnu godinu. Prošlu 2020. smo završili sa 94 000 tona, a za ovu godinu je projekcija da će biti sto hiljada tona, naglasio je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko pojasnivši da će sav raspoloživ prostor za odlaganje otpada kad tad biti napunjen i iskorišćen.
– Naš je cilj da uvedemo nove tehnologije, da probamo da prerađujemo otpad i da svedemo na minimalne količine otpad koji će ići na telo deponije. Kao direktor zastupam stav da je svaka opcija i svako tehnološko rešenje bolje nego otpad zatrpavati, istakao je direktor JKP Duboko Užice.
Momir Milovanović je podsetio da je Duboko, kao preduzeće, prvo u Srbiji napravilo regionalni centar za upravljanje otpadom. Danas u Srbiji ima oko deset regionalnih centara, ali ono što planira Duboko, prema navodima direktora, za sada nema nijedan regionalni centar u Srbiji.
Planovi i projekti čekaju finansijera
U Dubokom planiraju da mehaničko- biološki tretiraju otpad, da koriste deponijski gas za proizvodnju struje i izgrade postrojenje za iskorišćavanje i tretman procednih deponijskih voda.
Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine je 2019. godine opredelilo 31 milion dinara kako bi Duboko pripremilo te projekte.
– Ti projekti su urađeni, spremni za realizaciju i čekaju finansijera, naglasio je direktor Dubokog dodavši da bi novcem i sprovođenjem pripremljenih projekata zaokružili proces upravljanja otpadom u regionalnom centru po uzoru na evropske.
Gradnjom postrojenja bi prečišćavali i prerađivali otpadnu vodu koja se stvara na telu deponije i ispuštali bi u potok vodu istog kvaliteta(kao recipijent).
– A određene količine otpada, možda i 40 do 60 odsto otpada, više neće ići na telo deponije nego će ići na mehaničko-biološki tretman gde će se iskorišćavati i dobijati gas, a iz gasa proizvoditi struja, objasnio je ranije direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko istakavši da će sve biti uvezano u jedan sistem.
Planirali su u Dubokom i da proizvode kompost, najavljuju da će bolje upravljati kabastim otpadom, a želeli su i da naprave halu od 450 metara kvadratnih kako bi proizvodili briket i pelet od bio otpada. Za projekat, vredan oko 98 000 dolara, dobili su podršku Razvojnog programa Ujedinjenih nacija UNDP-a.
Milovanović je naveo da je bilo predviđeno da Duboko finansira polovinu potrebnog iznosa, ali da su nakon odobrenja projekta poskupeli planirani materijali i oprema.
– Sada je potrebno tri puta više novca i zbog toga slede razgovori. Do kraja godine treba da bude završen, ali ako ostanemo svi pri svojim stavovima, nećemo moći taj projekat da sprovedemo. Tražimo dodatne izvore finansiranja, rekao je Milovanović istakavši da bi projektom proizvodnje briketa i peleta od bio otpada Duboko prvo od regionalnih centara u Srbiji obezbedilo grejanje za sopstvene potrebe i deo za ponudu na tržištu.
Potrebna promena cene deponovanja otpada
Preduzeće Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko je osnovano 2005. godine, a prve količine komunalnog otpada su primljene 2011. godine.
U Duboko danas stiže otpad iz Užica, Čačka, Čajetine, Bajine Bašte, Požege, Kosjerića, Arilja, Lučana i Ivanjice.
Javno komunalno preduzeće Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko od svog osnivanja posluje negativno.
– Određena je takva cena za deponovanje otpada sa kojom nije zaista moguće pokriti sve troškove. Evo, na primer, vrednost žice koju nabavljamo za baliranje je bila 620 evra po toni, a sada je 800 evra, što je gotovo 30 odsto poskupljenja. Poskupljuju i rezervni delovi, i sve što prati sam tehnološki proces proizvodnje, a cena deponovanja nije menjanja od osnivanja, pojasnio je direktor JKP Duboko istakavši da promena cene zavisi od osnivača, lokalnih samouprava.
– Mi smo tražili korekciju cene, da probamo da izađemo iz negativnog poslovanja. Mi smo likvidni, nemamo nikakvih problema kada su u pitanju naše obaveze prema dobavljačima i na vreme izmirujemo sve obaveze. Drugi problem je i što nam određen broj osnivača duguje sredstva iz prethodnog perioda koja nisu izmirili, dodao je direktor Dubokog istakavši da dugovanja usporavaju zanavljanje opreme.
Otežani uslovi rada i zamor materijala, za opremu ove godine više od 700 000 evra
Navodeći da skoro ništa novo nije kupovano od prevoznih sredstava od 2012. godine, direktor JKP Duboko Užice Momir Milovanović je ukazao da postojećim ističe radni vek.
– Imamo kamione koji svakodnevno vozi u dve smene. Njihov radni vek je vrlo kratak. Zbog samih uslova u kojima radimo, određen broj kamiona pređe stotinama hiljada kilometara i hiljadama sati u mestu, dok se pretovari, kontejner skine sa prikolice, ponovo stavi na kamion, sa kamiona na iskip… Zaista, to su otežani uslovi za rad, pričao nam je Milovanović.
Duboko je prošle godine kupilo nov kamion, ove godine prikolicu i bager. U Regionalnom centru nadomak Užica je i šest novih kontejnera od 32 metara kubnih koji su namenjeni za transport otpada iz lokalnih samouprava.
Milovanović je napomenuo da ovih dana očekuju još jedan nov kamion i da je u planu nabavka kompaktora, vrednog oko 300 000 evra, neophodnog za izdvajanje metana i gasa.
– Tako da ćemo iz sopstvenih sredstava ove godine uložiti između 700 i 800 000 evra, istakao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko poručivši da Duboko planira svake godine da zanavlja opremu, bar dva kamiona, kako bi Regionalni centar mogao normalno da funkcioniše.
Otežavajuća je okolnost i broj radnika koji se ne menja, dok količine dopremljenog otpada godišnje rastu i do 4 500 tona.
JKP Duboko ima oko 90 zaposlenih i potrebni su mu dodatni radnici.
– Kad je u pitanju komunalni sektor, ne možemo da tražimo radnike na konkursu, da biramo koji je najbolji već je pitanje ko želi te poslove da radi. To su zaista teški poslovi, možda pored rudarskih i najteži. Naći nekoga ko će osam sati da vadi i izdvaja neku korisnu sekundarnu sirovinu iz svog đubreta, zaista nije lako naći, pa zahvaljujem ljudima koji to prihvataju da rade. Imamo i povećan broj radnika na bolovanju, nekad opravdano nekad ne. Prošle godine bilo i bolovanja zbog oporavka od kovid-19, ali ima i otvaranja bolovanja zbog berbe malina. Kada radnik iz komunalnog sektora ode kod lekara, može u svakom momentu da dobije bolovanje, pričao je direktor Dubokog navodeći primer da nisu mogli da nađu radnika, obučenog za rad sa građevinskim mašinama na telu deponije.
– Idu u neke druge firme gde su verovatno veća primanja. Što bi radio za 50 000, ako negde može za 70. Teško je popuniti radna mesta u komunalnom sektoru i većinom imate određen broj ljudi koji se vode kao invalidi, a morate da imate rezultate kao da su uvek sto posto sposobni za rad, predočio je Milovanović.
Biće više posla, do Dubokog i otpad iz još četiri opštine
Do sledeće godine, prema najavama iz Ministarstva zaštite životne sredine, trebalo bi da bude izgrađena transfer stanica za komunalni otpad Banjica u Novoj Varoši nakon čega sledi nabavka opreme, gradnja pristupne saobraćajnice i dalekovoda.
Na izgrađenu transfer stanicu donosiće i pretovarati otpad iz Sjenice, Prijepolja, Priboja i Nove Varoši i potom ga dalje transportovati do Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko u Užicu. Činiće to dok ne izgrade regionalni centar za te četiri opštine.
Direktor Momir Milovanović je istakao za Radio Lunu da će Duboko ispoštovati tu odluku Vlade Srbije iz 2018. godine.
– Što se tiče Dubokog, svaku preporuku Vlade, nadležnog ministarstva i Grada Užica ćemo sto posto ispoštovati, dodao je direktor JKP Duboko Užice.
Predočavajući važnost razvrstavanja otpada na mestu nastanka, direktor Regionalnog centra Duboko je poručio da bi unapređenje primarne selekcije u svim lokalnim samoupravama osnivačima doprinelo da se produži radni vek deponije, smanje količine otpada koji završava na zemlji, poveća količina i unapredi kvalitet sekundarnih sirovina, olakša posao zaposlenih na selekciji otpada, smanji broj povreda i kvarova, unapredi čistoća radnog okruženja.
Šta sa staklom, gumama i polovnom garderobom, gde kabasti i građevinski otpad?
