Folklorni ansambl Era u petak 16. decembra svečanim koncertom proslavlja 20 godina rada. Nizom koncerata, tribina i seminara tokom ove godine obeležili su jubilej. Tim povodom razgovarali smo sa koreografom FA Era Vlastimirom Veljovićem, a on nam je otkrio kakav je folklor danas, a kakav je bio ranije, šta je ono što Eru čini prepoznatljivom u svetu folklora i koliko je folklor značajan za kulturu jednog naroda.
Šta je ono što igru FA Era čini posebnom, specifičnom, prepoznatljivom?
Erin tim se trudi da iza svake numere stoji ozbiljan terenski rad i istraživanje literature i dostupnih autentičnih video ili audio zapisa iz oblasti koju nameravamo da obradimo i predstavimo publici i javnosti. Osim toga, veliku pažnju poklanjamo radu sa decom svih uzrasta tako da su za sve uzraste urađeni posebni programi koji mlađe članove polako i sistamatski uvode u svet naše folklorne tradicije. Ovo se odnosi i na rad sa članovima u ozbiljnijim godinama. Igrački, pevački i muzički programi su koreografisani i aranžirani sa jasnom i naglašenom vezom sa izvorom.
Da li postoji neki poseban recept kako mlade zainteresovati za folklor i ima li razlike u radu sa novim generacijama?
Posebnog recepta nema. Mislim da mlade ne treba pritiskati da folklor postane njihov način života. Treba dati sve od sebe da otkriju, a da se zatim sami opredele da na svoj način, neguju vrednosti bavljenja folklorom: soldarnost, pomoć, podrška, a naročito zadovoljstvo u zajedničkom radu i nastupima. Mogu da kažem da se rad sa svakom generacijom razlikuje i da se stalno menja. U svakom slučaju morate se prilagođavati izvođačkom profilu ansambla. Nije više dovoljno stati ispred grupe, pokazivati i tražiti od njih da bez pogovora, ponavaljju pokazano dok vi ne budete zadovoljni. Sadašnje generacije traže mnogo više informacija o poreklu, simbolici, običajima, odeći koju treba da nose pred publikom. Ovakva priprema i spremnost na razgovor često igra presudnu ulogu u konačnom rezultatu i oceni zajedničkog rada.
Šta je, prema Vašem mišljenju, zadatak našeg folklora?
Narodna igra, pesma , svirka, običaji i nošnja odavno nisu sastavni deo svakodnevnog života. Mogli bi reći da savremeni način života uporno briše specifičnosti narodnog života. Negovanje folklorne tradicije je deo istorijskog sećanja svakog naroda koje je važno da bi znali šta smo i ko smo kao narod. Tom sećanju kroz rad na probama i kroz sve vidove nastupa doprinosimo i na pojedinačnom i na kolektivnom nivou.
Koliko je folklor priznat kao vid umetnosti u današnje vreme?
Po broju aktivnih članova svih uzrasta folklor je najbrojnija slobodna aktivnost. Folkoru nije još uvek dat odgovarajući društveni značaj. Ovde pre svega mislim na uporno insistirainje na amaterizmu, izostanak oranizovane društvene brige o fokloru kroz zakone i insuticije zbog čega se folkolor oslanja na entuzijazam pojedinaca, što u ova vremena najčešće nije dovoljno.
Koliko užička publika voli folklor?
Užička publika voli, prati, podržava i ume da gleda folklorne programe. Najbolji dokaz za to su izuzetno brojna i uspešna društva koja rade na teritoriji Grada. Užice ja na nivou Srbije priznato kao jedan od vodećih centara folklorne aktivnosti.
Era je imala mnogo turneja. Kako se na folklor gleda u inostranstvu, koliko je cenjena umetnost igre i negovanje narodne tradicije?
Većina zemalja je folklor kao deo nematrijalnog kulturnog nasleđa prepozanla i priznala kao nacionalni interes. To se ogleda kroz zakonsku regulativu, a zatim kroz organizovano i insitucionalno bavljenje folklorom (od obaveznih časova u školskim programima , posebne edukacije folklornih pedagoga i koreografa, obezbeđivanje prostora za rad i na kraju zanačajne finansijske podrške radu i manifestacijama koji se bave folklorom).
Svi medijski sadržaji nastali u sklopu projekta „Ne živim u gradu – Moj izbor i mogućnost!“ su završavani odjavnom tekstom u kojoj je navedeno:
Medijski sadržaj je deo projekta „Ne živim u gradu – Moj izbor i mogućnost!“.
Projekat sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
