Kako navodi portal, po osnovu prinudne naplate blokirano je za oko 900 preduzeća više u odnosu na isti period 2019. godine.
Ukupan iznos blokada u ovom periodu 2020. iznosio je oko 11 milijardi dinara, a ukupan broj zaposlenih u blokiranim firmama bio je 13.249.
Najviše su bila pogodjena mikro i mala preduzeća, gde se njih 3.793 našlo u blokadama. U ovim firmama zaposlenih je čak 9.892, a ukupan iznos blokada ovih preduzeća bio je gotovo 50 miliona evra.
Otkako je proglašeno vanredno stanje, prema geografskoj zastupljenosti, najviše pravnih lica se našlo u blokadi u opštini Novi Beograd, njih 308, a zatim u Novom Sadu 303.
Iznosi blokada firmi u beogradskim opštinama i u Novom Sadu bili su blizu 43 miliona evra, odnosno oko 47 odsto ukupnog iznosa blokada u posmatranom periodu.
Najviše je pogodjena delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, u kojoj se našlo 477 pravnih lica u blokadi, sa ukupnim iznosom od blizu 123 miliona dinara i 936 zaposlenih.
Nespecijalizovana trgovina na veliko bila je druga po pogodjenosti, dok su treća po redu delatnost usluge pripremanja i posluživanja pica.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je za VOICE da ga ne čudi što su ugostitelji najviše bili pod udarom krize nastale usled pandemije korona virusa, jer je kod njih i hotela promet najviše pao i ostali su bez prihoda iz kojih bi servisirali obaveze.
– Medjutim,ostaje otvoreno pitanje da li su ove blokade nastale kao posledica pokušaja naplate državnih (poreskih) organa ili zato što su dobavljači preko izvršitelja sproveli postupke naplate posle kojih su se firme našle u blokadi. Kako god, veliki broj firmi doživeo je najgori scenario, rekao je Rajić.
Uz opasku da država svakako nije bila milostiva i opraštala poreske dugove u prošloj godini, on je procenio da će u uslužnim delatnostima biti ugašeno 40.000 ili 50.000 radnih mesta, uglavnom u mikro i malim firmama sa dva ili tri zaposlena.
Milena Amon, iz udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, ocenila je da je stanje u kojem se preduzetnici nalaze veoma teško, što se vidi po broju blokada, zbog toga što su prihodi većini drastično umanjeni, a dažbine sve veće.
– Mera pomoći u vidu neto minimalca je bila usmerena na očuvanje radnih mesta, a privrednici su uslovljeni neotpuštanjem, tako da je ta mera prouzrokovala dodatne gubitke umesto da očuva likvidnost. Zbog toga su mnogi danas u blokadama, rekla je Amon za VOICE.
