Srbija je 23. maja potrošila prirodne resurse za ovu godinu, mesec i po dana ranije u odnosu na 2023, dok će se novi datum globalnog ekološkog duga znati 5. juna, saopštila je organizacija WWF Adria.
-Od danas su prirodni resursi koje nam je planeta proizvela za ovu godinu u Srbiji potrošeni. Ovo je datum kada je naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine. U odnosu na prošlu godinu kada smo kredit od prirode ‘podigli’ 8. jula, ove godine datum je bitno pomeren na štetu planete, pa tako i ljudi, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se prema istraživačkoj organizaciji Global Footprint Network, dan kada su iscrpljeni prirodni resursi jedne države računa tako što se broj dana u tekućoj kalendarskoj godini pomnoži razlikom globalnog hektara po glavi stanovnika i biokapaciteta te zemlje.
Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adria Dunja Macoko Drvar je kazala da u najvažnijem činocu ove formule – čoveku, leži objašnjenje naglog skoka unazad u Srbiji po pitanju ekološkog duga.
–Na osnovu broja stanovnika jedne države određuje se globalni hektar po glavi stanovnika i što je manje stanovnika jedne zemlje, ekološki dug je veći. Budući da je 2022. godine u Srbiji realizovan popis stanovnika, očigledno je pokazao da je njihov broj manji u odnosu na ranije periode, pa se tako u dug ušlo ranije, rekla je ona.
WWF Adria podseća da je na nivou planete Dan ekološkog duga prošle godine obeležen 2. avgusta, kao i da će se 5. juna znati koji će to datum biti u 2024. godini.
U saopštenju se navodi da su i u regionu datumi ekološkog duga približni prošlogodišnjim, i da prednjači Slovenija u kojoj je Dan ekološkog duga bio 25. aprila, u odnosu na 18. april 2023. godine, zatim Bosna i Hercegovina koja je prirodne resurse potrošila 9. maja, u odnosu na 29. maj prošle godine, Hrvatska je u ekološki dug ušla 28. maja, dan ranije nego prošle godine, a Crna Gora 30. maja, u odnosu na 17. maj.
-Najefikasniji način da počnu da se postižu rezultati je da se obavežu sve države da usvoje i u potpunosti primene Zakon o obnovi prirode, propise koji će zabraniti upotrebu jednokratne plastike i da se zaštiti 30 odsto površine Zemlje kako je i planirano, zaključuje se u saopštenju.
