Bavljenje kriminalom kao zanatom i nasilničko ponašanje koje se ponavlja od danas je obavezno strožije sankcionisano, jer je počela primena izmena Krivičnog zakonika (KZ) koje predviđanju nova pravila za kažnjavanje povratnika u izvršenju krivičnih dela sa umišljajem, po sistemu tri udarca.
Ove odredbe se pre svega odnose na krivična dela sa elementima nasilja, imovinska krivična dela, trgovinu narkoticima, držanje i nošenje oružja bez dozvole.
Pored ove opšte izmene, izmene zakona donose pooštravanje minimuma i maksimuma kazni za niz krivičnih dela sa elementima nasilja, zatim nova krivična dela, kao i novu vrstu krivične sankcije – doživotni zatvor, koja menja postojeću najstrožu kaznu 30 do 40 godina.
Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić za Tanjug pojašnjava da nova zakonska rešenja predviđaju da će sud morati povratniku da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, ukoliko je već dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvorsku kaznu od najmanje jednu godinu.
Isto važi i ako od dana otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina, ukazao je Ilić.
Do sada je ovaj vid kažnjavanja bio fakultativan – bilo je ostavljeno sudu na ocenu da li će povratnika i u kojoj meri strožije kazniti, dok će za sva krivična dela u povratu izvršena nakon 1. decembra, sud biti obavezan da primeni nove odredbe o strožijem kažnjavanju.
„To znači da će, pod navedenim uslovima, na primer za krivično delo za koje je propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, višestruki povratnik morati da bude osuđen na kaznu višu od dve i po godine zatvora“, naveo je državni sekretar.
Udruženje sudija i tužilaca podržava ovaj sistem kažnjavanja jer, kako smatra, ako su se lica zaista opredelila za vršenje krvičnih dela, onda treba da budu i na odgovarajući način sankcionisana.Zbog visokog procenta uslovnih osuda za lakša krivična dela, zakon je sada predvideo da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto 10 godina koliko je predviđeno dosadašnjim zakonikom.
Izmene KZ-a predviđaju i povećane kazne za mučitelje i ubice životinja sa jedne na dve godine zatvora, a za one koji priređuju borbe pasa ili drugih životinja miminum kazne je povećan sa tri na šest meseci zatvora. U tom slučaju maksimalna kazna je ostala tri godine uz novčanu kaznu.
Kada su u pitanju krivična dela u vezi sa proizvodnjom i trgovinom droge ubačen je novi član koji kaznom od pet do 15 godina zatvora sankcioniše onog koji: radi prodaje, nudi na prodaju ili bez nakande radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od droge.
Isti član predviđa istu kaznu i za onoga ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja ili ko ovo delo izvrši u školi ili u njenoj neposrednoj blizini ili u zatvoru, javnom lokalu, javnoj priredbi.
Iste kazne su predviđene ako ovo delo učini službeno lice, lekar, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ako za izvršenje tog dela iskoristi maloletno lice.
