Ohlađeni pepeo od ogreva odlažite u plastične vreće pored ili u kontejner, apelovali su na građane Užica iz JKP Bioktoš pojasnivši da bi time bilo izbegnuto paljenje komunalne opreme žarom iz pepela. Gorela su prethodnih dana dva kontejnera u gradu, dimilo je u naselju iznad OŠ Nada Matić, prema navodima rukovodioca radnih jedinica Bioktoša.
- Apelujemo na građane da ne ubacuju u kontejner žar i neohlađen pepeo koji još tinja. Vatra može da zahvati kompletan sadržaj kontejnera, što ne samo da prouzrokuje njihovo uništavanje, zagađenje životne sredine, već može da ugrozi i bezbednost sugrađana, istakli su iz užičkog Bioktoša.
Zbog nemarnog paljenja kontejnera, kako su naveli, u protekloj grejnoj sezoni u Užicu je uništeno više od 60 kontejnera.
Prema ranijim navodima rukovodioca RJ Javna higijena Milana Cukavca, neohlađen pepeo je uzrok paljenja komunalne opreme u skoro 99 odsto slučajeva, ali je prethodnih godina bilo malo kažnjenih za neadekvatno postupanje građana koje je trebalo uhvatiti u delu.
Kako građani sa pepelom od ogreva?
- Grejem se na drva i kada se ohladi pepeljara, pepeo prospem u kontejner. Ranijih godina je bila posuda pored kontejnera baš za pepeo, ali je više, nema. Verovatno je sagorela. Nisam čuo za kese za odlaganje pepela. Da sam čuo ranije za njih, koristio bi ih, uvek sam za ekologiju.
- Grejem se na pelet, taj pepeo je hladan i bacam ga za voćke, ne odlažem ga u kontejner. Čuo sam za plastične vreće za odlaganje pepela, ali niko nije dolazio, nudio, niko nije ništa dalje preduzeo da bi to zaživelo.
- Grejem se na drva i pepeo iskoristim tako što ga nekad bacim u voćnjak, a nekad u kontejner. Čuo sam za plastične kese za odlaganje otpada, donosili su ih, ali ja nisam koristio te kese, jer za njima nemam potrebe pošto uglavnom pepeo od grejanja na drva iskoristim za voćnjak.
- Grejem se na drva i pepeo odlažem u manji kontejner koji su komšije napravile za tu namenu, mada se to kasnije, nažalost, prazni u prirodu. Nisam čuo za vreće za odlaganje pepela, ali mislim da je to super ideja. Ne znam ni gde mogu da se nabave, naveli su nam građani Užica koje smo sreli u Jug Bogdanovoj ulici.
Građani mogu preuzeti plastične vreće u prostorijama JKP Bioktoš u ulici Lipa bb, te u MZ Krčagovo u ulici Norveških interniraca 14, u ulici Druge proleterske 3 na Rosuljama i u kancelariji za plaćanje pogrebnih usluga u Ulici cara Dušana u Sevojnu(na prostoru sadašnje pijace u vremenu od 7:30 do 13 časova).
- Građani koji nisu u mogućnosti da preuzmu plastične vreće, mogu ohlađeni pepeo da odlože u kontejnere za mokri otpad, u sivi ili crni kontejner, dodali su iz Bioktoša, pozivajući se na Odluku o komunalno uređenju. Napomenuli su da će i radnici zaduženi za odnošenje pepela na terenu imati raspoloživih kesa za građane.
Podsetimo, iz JKP Duboko su više puta napomenuli da pepeo u kontejnerima remeti rad i šteti opremi u Centru za selekciju.
Jedna vreća Bioktoš košta oko 20 dinara, prema navodima iz RJ Javna higijena Bioktoša koji će kese građanima deliti besplatno. Istakavši da razumeju da su kese napunjene pepelom teške, apelovali su iz Bioktoša na građane da plastične vreće koriste za pepeo, ne za odlaganje mokrog otpada, kao što je bio slučaj prethodne grejne sezone.
Podsetimo, uz navode nadležnih da je to privremeno rešenje, Užice je pred grejnu sezonu 2020. godine promenilo način odnošenja pepela od ogreva kako bi olakšali posao radnicima Bioktoša na podizanju teške opreme sa pepelom, umanjili mogućnost paljenja komunalne opreme i dodatne emisije štetnih gasova u vazduh. Plastične kese za pepeo su zamenile metalne posude za prikupljanje pepela koje su do tada postavljali pored kontejnera na oko 300 lokacija. I dalje su, ponegde, na rubnim područjima grada vidljiva metalan burad koja su, prema ranijim navodima gradske većnice Nade Jovičić, smanjila procenat zapaljenih kontejnera u odnosu na pređašne godine.
Prema procenama na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, najmanje 17 000 domaćinstava u Užicu samostalno organizuje grejanje objekata i ima svoja ložišta, predočio je nedavno za Radio Lunu Đorđe Marić, konsultant Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika koja je izradila Studiju o potrošnji ogreva u domaćinstvima u Užicu i Priboju.
Prema podacima iz Studije RAŠ Omorike, nastale nakon nedavnog anketiranja blizu 450 domaćinstava u urbanom području Užica, ogrevno drvo je najzastupljenija vrsta goriva u gradu, mada je od 2014. godine prisutan pad zastupljenosti svih vrsta goriva osim peleta i prirodnog gasa.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, grad u kotlini sa rekom Đetinjom tokom 60 dana od početka godine bio je prekomerno zagađeno česticama PM10, koje su štetne po zdravlje.
RJ Javna higijena od ponedeljka će vozilom prikupljati vreće sa pepelom od ogreva i, kako su dodali za Radio Lunu, nosiće ih u Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko gde im do sada nisu naplaćivali uslugu jer su pepeo iskorišćavali za posipanje zemljišta.
