Naša zemlja se poslednjih godina intenzivno suočava sa trendom masovnog iseljavanja mladih u inostranstvo. Prema rezultatima poslednjeg popisa, 179.000 ljudi je otišlo iz zemlje u periodu od 2002. do 2011. godine, prosečne starosti 29 godina. Očekivanja Eurostata nas upozoravaju da će do 2060. godine Srbija imati 21 odsto stanovnika manje u odnosu na 2015. godinu. Podaci pokazuju da Srbiju privremeno ili trajno, godišnje napusti oko 60.000 ljudi, od kojih je najveći broj onih koji spadaju u kategoriju mladih lica starosti do 30 godina.
Ovi poražavajući podaci posebno pogađaju lokalne samouprave. Većina manjih mesta u Srbiji mladima ne može da obezbedi napredne uslove obrazovanja, široku paletu poslovnih mogućnosti i jasnu perspektivu dugotrajnog kvaliteta života. Odlazak mladih predstavlja izazov koji se tiče svih nas. Prema proceni određenih gradskih institucija, od poslednjeg popisa 2011. godine do danas, broj stanovnika u Užicu je umanjen za gotovo 4.000 ljudi. Pored negativnog prirodnog priraštaja koji predstavlja posebnu temu kojom ćemo se takođe baviti, na umanjenje broja stanovnika u Užicu utiču migracije stanovništva ka drugim razvijenijim centrima u Srbiji ali i sve učestalije emigracije u inostranstvo. Čini nam se da je fizičko odsustvo mladih veoma vidljivo u manjim sredinama koje gube mlade i obrazovane kandrove, što nosi i ekonomske posledice na duže staze.
Odlazak mladih iz Srbije – šta kažu istraživanja?
Istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju (WFD) iz 2020. godine pokazalo je da 64 odsto mladih planira odlazak iz Srbije.
Da bi se taj trend umanjio, mladi navode šta je potrebno učiniti: država najpre treba da podigne životni standard (52.4% ispitanika) , politika treba da služi građanima (14.1%), da političari prestanu da kradu (11.6%), da se poboljšaju javne usluge (7.6%), da se smanji korupcija (7.4%) i da se poboljša stanje demokratije i zaštite prava i sloboda građana (6.9%).
Izvor: https://www.wfd.org/wp-content/uploads/2020/05/WFD-Serbia-Istraživanje-i-analiza-Odlazak-mladih-i-nepoverenje-u-politiku-2020.pdf
Krovna organizacija mladih objavila je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2020. godinu. Uzorak od 1219 mladih ispitanika je pokazao da 53 odsto mladih planira da se iseli iz zemlje.
Izvor:https://koms.rs/wp-content/uploads/2020/09/Alternativni-izveštaj-o-položaju-i-potrebama-mladih-u-RS-2020.pdf
Istraživanje Ministarstva prosvete Vlade Srbije iz 2018. godine među 11.013 studenata pokazalo je da 25 odsto studenata želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a od tog broja njih 66 odsto želi da nastavi tamo život.
Tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika, pokazalo je istraživanje Fondacije “Fridrih Ebert” iz 2018. godine.
Različita istraživanja pokazuju da više od polovine mladih u Srbiji ima nameru da ode iz zemlje. Oni navode da su ključni razlozi zbog kojih razmišljaju o odlasku loša ekonomska situacija, nemogućnost nalaženja posla i bolje plaćenje pozicije u inostranstvu.
Pitali smo mlade Užičane koji su to uzroci zbog kojih njihovi vršnjaci odlaze iz grada, zbog čega su oni otišli i da li planiraju da se vrate.
Šta misle mladi Užičani?
Mladen Stanić, MSc profesor srpskog jezika i književnosti
„Užice sam „napustio” 2013. godine zbog studija komparativne književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon završenih osnovnih i master akademskih studija, nastavio sam svoje usavršavanje i na doktorskim studijama, te svoju vezanost za prestonicu produžio. U međuvremenu sam se u Beogradu i zaposlio, a kroz 7 godina, koliko u njemu živim svoje, kako profesionalne, tako i privatne aspekte života formirao sam u sredini koja je veća od Užica, koja nudi više prilika, u kojoj je lakše snaći se i dokazati a da vam za to nisu potrebne partijske ili rođačke veze. Moje Užice ne mogu nikada napustiti u pravom smislu te reči, niti to želim. Planovi koji se tiču moje budućnosti tiču se i Beograda i Užica i sela Ljubanja, iz kog je moj otac, ali kada će to biti, na koji način i zašto… to vam sada ne mogu reći, a ako vam je lakše, ne mogu ni sebi“.
Aleksandar Hadžić, student Fakulteta dramskih umetnosti
„Mislim da mladi iz Užica najčešće odlaze u potrazi za većim izborom i boljim kvalitetom obrazovanja koje se nudi u većim gradovima kakvi su Beograd, Novi Sad, Niš… Dobar deo njih u tim gradovima i ostane da živi verovatno zato što tamo uspevaju da pronađu bolje poslove u svojim strukama. Postoje profesije čije je tržište rada mnogo razvijenije u većim gradovima pa pretpostavljam da je to glavni razlog. Tako je barem u mom slučaju, s obzirom na to da se školujem za poziv dizajnera zvuka i nameravam da se usmerim ka radu na filmu i televiziji. S druge strane postoje i oni koji su se školovali za neke univerzalnije (klasičnije) profesije te posao u struci mogu da nađu u Užicu. Poznajem mnoge ljude koji su se vratili u naš grad zbog niza prednosti: jeftiniji život, neplaćanje kirije, velika ušteda slobodnog vremena (što u velikom gradu jeste ogroman nedostatak). Uz to, najrazličitije potrebe se mogu zadovoljiti u našem gradu. Tu su bioskop, pozorište, gradski kulturni centar, bazen… Okolina Užica je jako zgodna za upražnjavanje slobodnog vremena. Prema svemu gore navedenom, i sam razmišljam o povratku u naš kraj ako se za to nekada stvore uslovi, međutim ne u skorijem vremenskom periodu, jer pre toga želim da se usavršim i napredujem u svojoj profesiji što je više moguće. Takođe, ako bih se vraćao, vratio bih se negde u okolinu Užica zbog izrazito zagađenog vazduha koji svakako predstavlja veliki problem za zdravlje i život“.
Srđan Todorović, programer
„Koliko god voleo Užice, jednostavno nema toliko šansi za zaposlenje u mom sektoru. Uvek volim da dođem ovde, ali jednostavno zbog prethodno navedenog moram da tražim posao u nekom drugom gradu, pre svega Beogradu, gde je sedište većine IT kompanija. Kada bi se to promenilo ili ukoliko bi u budućnosti polako počeli da se prebacujemo na rad od kuće, onda bih razmislio o povratku“.
Jelisaveta Andrijašević, politikološkinja
„Iz rodnog grada Užica sam se preselila u Beograd zbog studija 2014. godine. Fakultet političkih nauka je bio moja jedina želja, a Beograd je bio jedina opcija za ispunjenje te želje. Nakon tri godine života u Beogradu, uspela sam da se zaposlim u Crvenom krstu Srbije. Zaposlenje u najstarijoj humanitarnoj organizaciji je bio razlog da ostanem da živim u Beogradu i nakon završenih studija. Smatram da su odlazak na studije, kao i veća mogućnost zaposlenja najčešći razlozi za odlazak mladih iz Užica. Takođe, u većim gradovima postoji i veći izbor kulturnih i drugih socijalnih događaja, i veće su mogućnosti za unapređivanje znanja i veština koje mogu da se upotrebe u privatnom i poslovnom životu. U Užice bih se vratila da živim onog momenta kada mi se ukaže dobra poslovna prilika koja bi pozitivno uticala na moju karijeru“.
Milan, IT konsultant
„Ja ne živim više u Užicu, najpre zbog školovanja na osnovnim studijama a potom zbog posla i karijere. U Užicu nisam imao mnogo izbora što se tiče profesije budući da je sve centralizovano u Beogradu. Pretpostavljam da većina mladih ima sličan problem iako verujem da bi određeni broj njih želeo da se nakon studija vrati u Užice. Mislim da je glavni problem nedostatak ogranaka beogradskog univerziteta koji je nekad bio prisutan u Užicu zbog čega je većina mladih prinuđena da odlazi u Beograd i druge gradove“.
Sofija Rakicević, studentkinja ekonomije
„Iz Užica sam prvi put otisla na razmenu u inostranstvo tokom srednje škole. Tada sam shvatila da mi se dopada izloženost nepoznatoj sredini u kojoj mogu samostalno da usavršavam veštine i znanja. Zato sam odlučila da studije i život nastavim u inostranstvu. Dolazak u Užice mi uvek stavi osmeh na lice i uživam da provodim vreme sa porodicom i ljudima sa kojima sam odrasla“.
Strahinja Lukić, student Pravnog fakulteta UB
„U Beograd sam došao 2017. godine kada sam upisao Pravni fakultet. Još od početka srednje škole znao sam da ću visoko obrazovanje nastaviti u Beogradu koji je najveći grad u Srbiji i koji pruža više mogućnosti mladima, za razliku od manjih gradova kao što je Užice. Kada budem završio osnovne studije planiram da upišem i master, potom da položim pravosudni ispit. Nadam se da ću u tom periodu postati pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji. Nakon pravosudnog ispita, verovatno ću se vratiti u Užice jer verujem da je promene najbolje sprovoditi korak po korak, počevši od sitnica, a one su u našem pravnom sistemu itekako neophodne i poželjne. Voleo bih da naučeno i stečeno znanje i iskustvo primenim u svom rodnom gradu, kako bih doprineo njegovom razvoju. Jasno mi je zašto mnogi mladi ljudi koji odu na studije u veći grad, često nemaju nameru da se vrate. Kvalitetnije poslovne i obrazovne mogućnosti, brojna poznanstva i iskustva jedino se mogu steći u velikim gradovima kakav je Beograd. U Užicu nažalost nikada ne bih mogao da steknem znanja sa različitih konferencija kao i iskustva vođenja studentske organizacije na fakultetu, čiji sam potpredsednik. Ipak ne sumnjam da će Užice jednog dana mladima moći da ponudi mnogo više i da će uz našu pomoć ostvariti svoj pun potencijal“.
Ivana Jovanović, studentkinja Pravnog fakulteta UB
„Užice sam napustila prvenstveno zbog studija. Nakon godina provedenih u Beogradu, svesna sam da su šanse za moj povratak u Užice sve manje prvenstveno zbog zaposlenja nakon završetka studija. Ne mislim da postoje razlozi za napuštanje Užica koji se mnogo razlikuju od razloga zbog kojih mladi Čačani ili Kraljevčani napuštaju svoje gradove. Naravno, nije samo zaposlenje faktor koji utiče na ovakve odluke. U svakom slučaju, Beograd je grad koji nudi više sadržaja i mogućnosti od Užica“.
Lazar Gospavić, student softverskog inženjerstva
„Smatram da istinski nikada nisam napustio Užice. Privremeno sam otišao zbog kvalitetnog visokog obrazovanja koje najviše fali u našem gradu. Drugi razlog je prikupljanje iskustva, životnog i poslovnog, u cilju da se jednoga dana vratim u svoj grad i doprinesem njegovom razvoju, da neke buduće generacije imaju veću želju za ostankom u Užicu“.
Tamara Knežević, filološkinja
„Zbog specifičnosti fakulteta i jezika za koji sam se odlučila, često se pitam da li će me život navesti na rodni grad ili ne. U Srbiji nema mnogo poslovnih ponuda za diplomiranog filologa. Posao u struci je generalno teško pronaći, ali u Užicu još teže. Svakako kada bi se ukazala prilika da se ovde bavim poslom koji mi odgovora, istog momenta bih se vratila. Jer Užice je grad, odličan za osnivanje porodice i odgoj dece. Pruža osecaj zajednice, brzo kretenje po gradu i dostupnost svega „ispred nosa“. Ove stvari veliki gradovi ne nude. S obzirom da sam na četvrtoj godini studija, još uvek je rano da znam gde ću završiti. Da li će to biti Norveška, Beograd, Užice ili negde drugo. Na to odogovor još uvek nemam. Svakako da bih volela da to bude ovde“.
Studentkinja Pravnog fakulteta UB
„2017. godine, upisavši Pravni fakultet u Beogradu, preselila sam se iz Užica, bez ikakve želje za povratkom. Pored želje da upišem faks, ispunila mi se još jedna, da pobegnem iz malog, zagušenog mesta i prestanem da razmiljam o drugima, posvecujuci se sebi. Zasto? Pravni fakultet nije neka nesalomiva prepreka za preskociti, ali postati nesto nakon toga jeste, postati nesto, bilo sta, osim nista. Mala zbijena sredina, koja umesto da vas pusti da rasirite krila, najcesce ce da ih slomi. Prevelika guzva u pekarama prepuna pripravnika koja čekaju na red da nadređenima kupe sveze pecivo u 8:32 sa naravno već skuvanom kafom koja čeka na stolu. Beograd ipak s te strane nudi mnogo vise luksuznijih pekara, mnogo više izbora. Šalu na stranu, Užice je grad u kome su jako male šanse za uspeh iz pravnog sektora, što je opštepoznata činjenica, u kome u paketu pored toksičnog okruženja dobijate i toksični vazduh, dobitna kombinacija zar ne? Volim svoj rodni grad, volim lepe uspomene i kao advokat ću ga uvek rado braniti i nadam se uvek dobiti slučaj, al dok taj momenat ne dođe, potrudiću se da mu osvetlam obraz u jednom velikom gradu sa mnogo više perspektive i mogućnosti, jer uvek će se znati odakle sam došla i to ću s ponosom da ističem, jer zbog Užica i svega lošeg i dobrog u njemu, danas sam tu gde jesam i danas sam to sto jesam“.
Autor: Petar Ranković – politikolog
Serijal tekstova „Smanjuje se broj Užičana, obrnimo proces“ sufinansiran je sredstvima Grada Užica namenjenih sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
